Narednih 12 meseci

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

Nakon decenija govora i obećanja o proširenju, došlo je vreme da EU govori političkim potezima i delima. Sada, objavljivanjem mapa puta, obaveze EU jednako su jasne kao i obaveze zemalja koje su u procesu pristupanja. Ironično, došlo je vreme da nam EU dokaže taj čuveni „track record“ – rezultate svog rada, i ovoga puta ona je ta čiji se učinak ocenjuje.

Prošle nedelje Evropska komisija objavila je najvažniji paket proširenja u svojoj modernoj istoriji. Prvi put od prijema Hrvatske u EU 2013. godine, Evropska komisija zvanično je predložila prijem jedne nove zemlje u EU – Crne Gore. Prema Evropskoj komisiji, danas postoje četiri zemlje koje su se izuzetno približile datumu članstva. Crna Gora može da završi pregovore ove godine, Albanija do kraja naredne godine, dok Moldavija i Ukrajina to mogu učiniti do kraja 2028. godine.

Kako bi se to pretvorilo u stvarnost i kako bi se sa reči prešlo na dela, Evropska komisija je prošle nedelje objavila mape puta za članstvo ove četiri zemlje u EU. Mape puta predstavljaju svojevrsne priručnike za završetak pregovora sa ove četiri zemlje – kao takve, sadrže ključne etape i okvirne datume svake preostale faze pristupanja.

Mapa puta Crne Gore podeljena je u tri faze. U prvoj fazi, do kraja ove godine, cilj je održavanje još dve međuvladine konferencije, na kojima bi trebalo da budu zatvorena sva preostala pregovaračka poglavlja, sa posebnim naglaskom na najteža – poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava, i poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost.

Time bi se otvorio put da Savet postigne saglasnost o prelaznim aranžmanima, finansijskom paketu i institucionalnim pitanjima u vezi sa članstvom Crne Gore u EU.

U drugoj fazi, do juna 2027. godine, cilj je završetak pregovora o Ugovoru o pristupanju, njegovo prevođenje i potpisivanje. To bi zahtevalo saglasnost Evropskog parlamenta i odluku Saveta EU o prijemu Crne Gore u EU.

U trećoj fazi, nakon juna 2027. godine, Evropski parlament pozvao bi crnogorske poslanike da učestvuju na sednicama EP sa statusom posmatrača, dok bi Crna Gora predložila svog prvog evropskog komesara, zajedno sa crnogorskim državnim službenicima koji bi se pridružili evropskoj državnoj službi. Istovremeno bi počeo postupak ratifikacije Ugovora o pristupanju u Crnoj Gori i državama članicama EU.

Mapa puta Albanije podeljena je u četiri faze.

U prvoj fazi, do kraja ove godine, cilj je zatvaranje šest poglavlja, kao što su intelektualna svojina i spoljna i bezbednosna politika.

U drugoj fazi, do juna 2027. godine, cilj je zatvaranje deset poglavlja, među kojima su javne nabavke, slobodno kretanje kapitala i finansijska kontrola.

U trećoj fazi, do decembra 2027. godine, cilj je zatvaranje svih preostalih poglavlja, među kojima su poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava, i poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost.

U četvrtoj fazi, do kraja 2027. godine, Evropska komisija predložiće finansijski paket za članstvo Albanije u EU, kao i početak izrade Ugovora o pristupanju.

Mape puta Moldavije i Ukrajine slede iste četiri faze.

U prvoj fazi, do kraja ove godine, cilj je otvaranje dva preostala pregovaračka klastera: klastera 4 – Zelena agenda, i klastera 5 – Poljoprivreda.

U drugoj fazi cilj je ispunjavanje prelaznih merila u oblasti vladavine prava, koja predstavljaju uslov za zatvaranje svakog poglavlja – za Moldaviju do marta 2027, a za Ukrajinu do juna 2027. godine.

Treća i četvrta faza predstavljaju vremenske planove zatvaranja poglavlja tokom 2027. godine, i tu je razlika očigledna.

Moldavija ima za cilj da zatvori devet poglavlja do juna i još šesnaest do decembra, dakle ukupno dvadeset pet. S druge strane, Ukrajina ima za cilj da do juna zatvori jedno poglavlje, ono koje se odnosi na obrazovanje i kulturu, i još šest do decembra, dakle ukupno sedam.

Ova razlika proizlazi iz procene Evropske komisije da je Moldavija spremnija za članstvo od Ukrajine.

Postoji nekoliko pouka koje možemo izvući iz mapa puta za članstvo Crne Gore, Albanije, Moldavije i Ukrajine.

Prva pouka jeste strogost procesa pristupanja. Ugovor Crne Gore prvi put će sadržati izuzetno rigorozne zaštitne klauzule. Njihov cilj je da EU osigura da nove države članice neće zloupotrebljavati svoja prava na Orbanov način.

Ove klauzule obuhvatiće privremene odredbe koje će EU omogućiti da odloži članstvo Crne Gore ukoliko ona tokom naredne godine zabeleži nazadovanje, ili da je lako sankcioniše u slučaju nazadovanja nakon samog čina pristupanja.

Druga pouka jeste značaj vladavine prava. Iz procesa pristupanja ove četiri zemlje vidimo da vladavina prava ostaje odlučujući faktor za brzinu procesa pristupanja.

Vladavina prava određuje dinamiku zatvaranja pregovora u okviru svakog poglavlja, a poglavlje koje se na nju odnosi zatvara se poslednje.

U okviru Ugovora o pristupanju, nastavak poštovanja standarda vladavine prava ostaje najvažniji aspekt očuvanja punih prava koja proizlaze iz članstva u EU.

I na kraju, objavljivanje mapa puta za članstvo ove četiri zemlje još je jedan pokazatelj da živimo u istorijskim vremenima.

Ukoliko se ovaj plan Evropske komisije ostvari, u narednih 12 meseci bićemo svedoci nečega za šta je malo ko od nas verovao da je moguće do pre samo nekog vremena – ceremonije potpisivanja Ugovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji.

Da li će se to dogoditi ili ne, pokazaće samo vreme, ali jedno je sada jasnije: članstvo Crne Gore u EU biće test za EU u istoj meri u kojoj će biti test i za Crnu Goru.

U engleskom jeziku postoji čuveni izraz „to walk the talk“, koji podrazumeva da neko treba da se dokaže delima, a ne rečima.

Nakon decenija govora i obećanja o proširenju, došlo je vreme da EU govori političkim potezima i delima.

Sada, objavljivanjem mapa puta, obaveze EU jednako su jasne kao i obaveze zemalja koje su u procesu pristupanja.

Ironično, došlo je vreme da nam EU dokaže taj čuveni „track record“ – rezultate svog rada, i ovoga puta ona je ta čiji se učinak ocenjuje.