Narodna banka Srbije uvela je privremena pravila za poslovanje menjača i prodaju efektivnog stranog novca bankama, dok je istovremeno počela isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke, koja je završila u stečaju. Za nepuna dva dana isplaćeno je nešto više od sedam odsto sredstava namenjenih deponentima. U razgovoru za Insajder, ekonomista Vladimir Vučković ocenjuje da nema razloga za strah za isplatu plata i penzija ili stabilnost kursa, ali upozorava da Srbiju očekuju ozbiljni ekonomski izazovi i da je postojeći model razvoja iscrpljen.
Nova pravila za menjače do sredine januara
Izvršni odbor Narodne banke Srbije usvojio je izmene Odluke o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova, koje su stupile na snagu 13. novembra, objavljivanjem u Službenom glasniku. Prema novim pravilima, javni poštanski operator i ovlašćeni menjači do 15. januara 2027. godine mogu da prodaju efektivni strani novac banci najkasnije u roku od 30 dana od dana kada su ga od nje kupili.
Izuzetak je predviđen za slučajeve u kojima menjač ili javni poštanski operator prilikom kupovine efektive od banke dostavi banci i NBS izjavu da je u prethodnih 14 dana ostvario ukupnu prodaju efektive fizičkim licima za najmanje 10 odsto veću od ukupnog otkupa od građana. U tom slučaju rok za prodaju banci može da bude do 60 dana.
Istom odlukom uvedena je i obaveza da menjači i javni poštanski operator bankama prodaju najmanje 50 odsto ukupnog neto otkupa efektive ostvarenog tokom te nedelje. I ova obaveza važi privremeno, do 15. januara 2027. godine.
Za nepuna dva dana isplaćeno više od sedam odsto sredstava klijenata Alta banke, tvrdi Poštanska štedionica
U međuvremenu, Banka Poštanska štedionica nastavila je isplatu osiguranih depozita klijentima Alta banke, sredstvima koja je obezbedila Agencija za osiguranje depozita. Prema podacima koje je objavila Poštanska štedionica, zaključno sa presekom 14. novembra, za nepuna dva dana realizovano je 7,27 odsto ukupnih sredstava namenjenih isplati u dinarima i 7,74 odsto sredstava namenjenih isplati u evrima.
Preko portala banke do tada je zakazano 17.789 termina za isplatu. Isplata se obavlja uz prethodno zakazivanje termina, preko internet portala Poštanske štedionice, pozivom Kontakt centra ili u nekoj od ekspozitura banke.
Za razliku od procenta isplaćenih sredstava, koji se odnosi na novčane iznose, prema informacijama koje je za RTS izneo predstavnik Poštanske štedionice, tokom petka je isplaćeno nešto manje od 1.300 deponenata, od ukupno nešto manje od 17.000 onih koji su se do tada prijavili za isplatu.
Vučković: Nema razloga za strah za plate, penzije i kurs
O stanju u finansijskom sistemu, ali i ekonomskim izazovima koji očekuju Srbiju, za Insajder je govorio ekonomista Vladimir Vučković, ocenjujući da nema razloga za zabrinutost kada je reč o isplati plata i penzija, bez obzira na to kada će biti formirana nova vlada.
Kako je objasnio, budžet se redovno puni, privreda funkcioniše, a prihodi od PDV-a i drugih javnih dažbina nastavljaju da pristižu.
Govoreći o nedavnim problemima u isplati penzija i saopštenjima Pošte Srbije i Poštanske štedionice, Vučković je ocenio da do tehničke greške nije smelo da dođe. Nije isključio ni mogućnost da se slične situacije ponove, ali je naglasio da javnost ne bi trebalo da svaki takav događaj automatski povezuje sa promenom vlasti.
Osvrnuo se i na izloženost Poštanske štedionice, navodeći da je to posebno pitanje, ali i da su iz redova ekonomista koji ulaze u novu vlast, konkretno od profesora Dejana Šoškića, stigla uveravanja da ta banka nije izložena kao Alta banka.
Vučković je govorio i o odluci NBS da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena. Prema njegovoj oceni, reč je o očekivanoj reakciji centralne banke na inflaciju, koja je u septembru iznosila 4,1 odsto i približila se gornjoj granici ciljanog raspona.
Kada je reč o kursu dinara, smatra da nema razloga za strah od nestabilnosti, između ostalog i zbog visokih deviznih rezervi koje mogu da amortizuju poremećaje na deviznom tržištu.
Iscrpljen model razvoja zasnovan na jeftinoj radnoj snazi
Kao jedan od ozbiljnijih problema pred novom vlašću, Vučković izdvaja usporavanje stranih investicija i iscrpljivanje modela razvoja koji se godinama oslanjao na dolazak stranih kompanija, često privučenih državnim subvencijama i relativno jeftinom radnom snagom.
Prema njegovoj oceni, Srbija više ne može da zasniva zapošljavanje i proizvodnju na očekivanju da će strani investitori u istom obimu nastaviti da dolaze, posebno u okolnostima usporavanja investicionih tokova na međunarodnom nivou. Zato je, kako smatra, neophodno pronaći novi model razvoja, u kojem bi veću ulogu imala domaća privreda, ekonomija znanja i tehnološki intenzivnije delatnosti.
Vučković procenjuje da će privredni rast Srbije ove godine iznositi oko tri odsto, dok bi budžetski deficit trebalo da bude oko 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Takav nivo deficita, prema njegovoj oceni, ograničava prostor za značajnije povećanje javne potrošnje. Ukazuje i na potrebu da se javni dug zadrži na sadašnjem nivou, koji iznosi oko 45 odsto BDP-a, kao i da se promeni struktura javne potrošnje.
Poseban izazov predstavljaju javna preduzeća, čije finansijsko stanje, prema analizama Fiskalnog saveta na koje se poziva, nije povoljno. Njihovi dugovi, ali i moguće obaveze koje nisu u potpunosti vidljive u bilansima, mogli bi da predstavljaju dodatni teret za budžet.
Vučković upozorava da se prilikom smene vlasti često naknadno otkriju obaveze koje nisu bile evidentirane, nenaplativa potraživanja ili dugovi za koje je država preuzela garancije, a koji na kraju mogu pasti na teret javnih finansija.
Njegova ocena je da nova vlast ima osnovu da radi na ubrzanju privrednog rasta, ali da će istovremeno morati da menja javne finansije i rešava probleme javnih preduzeća.
Šoškić ne bi menjao fiksni kurs dinara, za NIS zagovara dogovor sa ruskim vlasnicima
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
