Želeo je da bude pilot, a postao je hemičar, profesor i dekan. Goran Roglić je ozbiljan šetač i ljubitelj prirode, mada je dobar deo života proveo u laboratoriji i učionici.
Proučava molekule koji deluju na dopaminske i serotoninske receptore, i načine da se voda očisti od zagađivača. Godinama upozorava da škole ostaju bez nastavnika, a fakulteti bez novca. Predlagao je rešenja, stao uz studente kada su se pobunili.
Hemiju je upisao 1984. godine, i od tada je vezan za Studentski park: „Šest fakulteta u našoj zgradi, i dva fakulteta preko puta, tako da smo svi vezani za Studentski park“, priča Goran Roglić, bivši dekan Hemijskog fakulteta, u emisiji „Da sam ja neko“.
Da se dobro slaže sa društvenjacima potvrđuje, kako podseća, činjenica da se osam dekana sa Studentskog trga, gde su bili predstavnici Filozofskog, Filološkog i šest sa PMF-a, udružilo u pokušaju da poprave stvari u obrazovanju u Srbiji.
„To je počelo mnogo ranije nego što su počele blokade, nego što nam se dogodilo to što nam se dogodilo“, podsetio je.
Poruka RTS-u još 2015. godine: Nećemo odgovarati na stručna pitanja dok ne promenite uređivačku politiku
Ističe da je Hemijski fakultet uvek bio otvoren za medije, za oblasti koje su iz njihovog delokruga, i da su se uvek odazivali na pozive svih medija.
„Politika Hemijskog fakulteta, odnosno zaposlenih na Hemijskom fakultetu, promenila se krajem 2014, početkom 2015, kada su nastavnici i istraživači sa Hemijskog fakulteta obavestili RTS da nećemo više odgovarati na stručna pitanja, dok RTS ne bude promenio svoju uređivačku politiku. I zaposleni na Hemijskom fakultetu to i dalje poštuju“, kaže.
Dodaje, pak, da su za državne službe uvek na raspolaganju: „Sektor za vanredne situacije, MUP, kada god je neki problem iz našeg delokruga, odazivamo se, jer smatramo da je to naša obaveza“, ukazuje dekan.
„Nećemo imati ko da nam uči decu“
Dugo već upozorava da nećemo imati ko da nam uči decu, ni u osnovnim, ni u srednjim školama, a posebno ne na univerzitetu. Ono što je takođe alarmantno, ocenjuje, to je da smo došli u situaciju da danas nastavnike niko ne poštuje.
„I to je odgovornost ne samo vlasti, to je odgovornost i društva. I onog momenta kada oni budu dobili nazad ono što zaslužuju, znači naše poštovanje i nas kao roditelja i celokupnog društva, to je prvi momenat koji će vratiti obrazovanje i njegovu funkciju“, zaključuje.
Od samog početka studentskih blokada, stao je uz studente.
„Naravno, moja obaveza kao dekana je bila da prihvatim njihov stav, iz tog razloga, jer sam imao zaista jasnu sliku da se velika većina naših studenata opredelila za to, i logično je da budem uz njih“, izričit je Roglić, kome je u oktobru istekao mandat dekana.
Dodaje da nije očekivao ono što se dogodilo kasnije, odnosno napade vlasti na studente i njihove profesore, i da je to potrajalo toliko dugo. Posebno mu je neshvatljivo da će, u situaciji sa tolikim deficitom nastavnog kadra, nastavnici biti otpuštani po političkoj liniji, „odnosno po samovolji pojedinih direktora“, koji su imali podršku Ministarstva prosvete i vlasti u ovoj zemlji.
Ocenjuje da je „Ministarstvo prosvete uvek bilo ministarstvo za potkusurivanje“.
„I nijedna stranka koja osvoji vlast do sada nije pokazala želju da na čelo tog ministarstva stavi jakog čoveka koji ima viziju. Ja se nadam da ćemo posle ovih izbora promeniti taj stav i da će se prosvetom baviti neko kome je zaista cilj da popravi stvari u obrazovanju i da realno sagleda situaciju, kao što se nadam da će i ovi nastavnici koji su dobili otkaz biti vraćeni na posao“, poručio je.
Beogradski univerzitet pokazao izuzetno jedinstvo
Ponosan je što je deo Beogradskog univerziteta i navodi da je on u celoj ovoj situaciji pokazao izrazito jedinstvo, i to sa minimumom politike u svom radu. U razgovorima sa predstavnicima vlade o izlasku iz krize, kaže da je najkooperativniji i najpristojniji bio premijer Đuro Macut.
„I mi jesmo uspeli na kraju da postignemo neke dogovore. Ono što je neprijatna situacija je što nas zaposlene na univerzitetu prozivaju da smo prekinuli blokade zbog plata. Ja odgovorno tvrdim da stav Hemijskog fakulteta nije imao veze sa platama, već je imao veze sa sudbinom, prvenstveno studenata, a potom i fakulteta“, naglašava.
Upravo je Hemijski fakultet bio na ivici egzistencije jer mu nije uplaćen ni dinar na ime materijalnih troškova.
„Materijalni troškovi na svim fakultetima su veliki, na Hemijskom specijalno, ako bar hoćete malo da se bavite naukom, jer hemija, ne možemo se baviti bez struje i vode. To je prvenstveno. A mi smo tada imali dugovanja, i 2024. godine je Hemijski fakultet izašao sa tim problemom“, podseća.
Nakon toga je, dodaje, Univerzitet u Beogradu doneo odluku na sednici Senata da neće plaćati račune dok mu država ne izmiri račune prema dobavljačima, a prvenstveno se odnosilo na takozvane stalne troškove ili komunalne troškove, struje, grejanja i vode.
Ukazuje i da su na Zapadu univerziteti drugačije organizovani.
„Oni imaju menadžere. I menadžerovo je da vodi računa o tim problemima. Kod nas, nažalost, to pada na teret dekana, i dekan mora da donosi odluke i kada pukne vodovodna cev, i kada krov prokišnjava, kao što je na Filološkom fakultetu, pa da odgovara za razbijene ploče ispred fakulteta, kao što je na Filozofskom“, navodi.
Univerzitet nisu uspeli da unište ni ratovi, neće ni jedna vlast
No, dodaje da Beogradski univerzitet postoji toliko godina, „nisu uspeli da ga unište ni ratovi ni bombardovanja, pa neće ni jedna vlast“.
Kao hemičar, koji se, između ostalog, bavi i serotoninom i dopaminom, pojašnjava da je serotonin vezan za dobro raspoloženje i da na univerzitetu ima dovoljno serotonina, „i spremni smo da se suprotstavimo svim napadima koji budu pokušani na nas“.
„Ali dopamin je nezgodan. Ume da nas dovede u neki crni, mračni lavirint… Ali, i za poremećaj dopamina postoje lekovi. Tako da se nadam da će i ova zemlja biti izlečena u nekom momentu, i da ćemo krenuti da živimo i radimo normalno, kao sav normalan svet“, kaže Roglić.
Na pitanje šta bi radio da je on neko, navodi da bi vratio zaista značaj obrazovanju, „jer bez dobrog obrazovanja, osnovnih i srednjih škola kvalitetnih, ova zemlja uskoro neće imati ni lekare, neće imati ni inženjere, neće imati novinare“.
„Suština je, praktično, u toj osnovnoj i srednjoj školi koje moraju biti jake. Zahvaljujući njima mi onda dobijamo kvalitetan kadar za studije i ova zemlja može da ide napred. Bez toga, pomoći nam nema“, zaključuje Roglić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
