Budući poslanici Studentske liste čekaju odluke studentskih tela o kadrovskim predlozima za buduće funkcije u institucijama, dok se njihovo usaglašavanje odvija na nivou univerzitetskih centara u Srbiji. Istovremeno, pred pokretom koji je na parlamentarnim izborima osvojio 140 mandata otvara se pitanje kako će model horizontalnog odlučivanja, razvijen kroz studentske plenume, funkcionisati u parlamentarnom sistemu. O izazovima tog prelaska govorila je i profesorka globalne politike Denisa Kostovicova, ocenjujući da bi upravo deliberativna demokratija, odnosno rasprava i zajedničko donošenje odluka, mogla da bude jedan od modela koje bi Studentska lista trebalo da prenese u institucije.
Buduća poslanica Studentske liste i rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu Mirjana Nikolić izjavila je za FoNet, u razgovoru koji prenosi „Danas“, da se trenutno čekaju odluke studentskih tela, koja se usaglašavaju na nivou svih univerzitetskih centara u zemlji.
„O kadrovskim predlozima odlučuju studentska tela, kandidati moraju da daju saglasnost“
Nikolić je navela da pretpostavlja da postoji i komunikacija studenata sa pojedinačnim profesorima, ali i da očekuje da će osobe koje budu predložene za određene funkcije imati priliku da se izjasne o kandidaturi.
Ukazala je i na to da predloženi kandidati moraju da daju saglasnost za preuzimanje funkcije.
„Ako oni daju predlog određene osobe za predsednika Skupštine, jedan od dokumenata koji taj predloženi predsednik Skupštine mora da priloži jeste i saglasnost“, navela je Nikolić.
Ona je poručila da predstavnici Studentske liste neće osporavati odluke studentskih tela, ali je istakla da je važno i da predložene osobe prihvate kandidaturu i odgovornost koju ona nosi.
„Nismo mi partijski sistem da sad studenti kažu: ‘Morate to da uradite’“, rekla je Nikolić.
Prema njenim rečima, budući poslanici već su održali sastanak na kojem su razmatrali pitanja u vezi sa konstituisanjem parlamenta. Pripremaju se i kroz upoznavanje sa skupštinskim Poslovnikom, pravima i obavezama narodnih poslanika i procedurama koje ih očekuju.
Nikolić je ocenila da će početak rada novog saziva u velikoj meri obeležiti najstariji poslanik, koji će predsedavati sednicom do izbora novog predsednika parlamenta. Nakon toga, Studentska lista trebalo bi da predloži svog kandidata za tu funkciju.
Očekuje, kako je navela, da će konstitutivna sednica biti među najgledanijima od kada parlament postoji, imajući u vidu velika očekivanja javnosti.
Od horizontalnog pokreta do parlamentarne strukture
Upravo pitanje prelaska iz studentskog pokreta u institucionalnu politiku u središtu je razgovora koji je za Insajder vodila profesorka globalne politike Denisa Kostovicova, sa Evropskog instituta Londonske škole ekonomije i političkih nauka.
Ona ukazuje na to da Studentsku listu očekuje značajna promena načina organizovanja. Pokret je do sada funkcionisao horizontalno, kroz plenume i zajedničko odlučivanje, dok parlamentarna struktura podrazumeva drugačiji odnos prema biračima, kao i drugačije načine političkog delovanja.
Ipak, Kostovicova smatra da ulazak u institucije ne mora da znači i potpuno napuštanje metoda koji su obeležili studentski pokret. Kao posebno važan izdvaja deliberativni model demokratije – način odlučivanja zasnovan na raspravi, razmeni argumenata i uvažavanju različitih stavova, kakav je razvijan kroz studentske plenume.
„Ja lično mislim da bi oni to što je bilo zapravo najbolje iz tog perioda horizontalnog organizovanja, da bi oni to mogli i trebali da uvedu i u Parlament“, navela je profesorka.
Prema njenoj oceni, takav pristup mogao bi da doprinese i legitimnosti i efikasnosti odlučivanja, naročito u okolnostima u kojima će Studentska lista imati mogućnost da samostalno donosi zakone.
Kostovicova upozorava da parlamentarna većina sama po sebi ne garantuje kvalitet političkog odlučivanja. Smatra da bi bilo važno da se zakoni o kojima će odlučivati novi saziv zaista raspravljaju, uz uvažavanje drugačijih pogleda, umesto da se parlamentarna procedura svede na nadglasavanje.
Ona ukazuje i na mogućnost da poslanici Srpske napredne stranke pokušaju da zadrže dosadašnji obrazac komunikacije u parlamentu, obeležen, kako je ocenila, uvredama i govorom mržnje umesto konstruktivne rasprave.
Korupcija, mreže uticaja i uloga civilnog društva
Pored promene načina političkog odlučivanja, Kostovicova kao jedan od najvećih izazova za Studentsku listu izdvaja ispunjavanje obećanja o reformama, posebno kada je reč o borbi protiv korupcije i promeni institucija.
Upozorava da se problem ne završava na državnom aparatu, već da su mreže političkog uticaja i korupcije povezane i sa različitim delovima društva.
„Više ne govorimo samo o zarobljenoj državi, već i o zarobljenom društvu“, ocenila je, ukazujući na to da se uticaj takvih mreža proteže i izvan institucija, kroz ljude i strukture koje od postojećeg sistema imaju koristi.
Zbog toga će, prema njenim rečima, način na koji će Studentska lista pristupiti razgradnji takvih mreža biti pod pažljivim nadzorom javnosti, medija i međunarodnih posmatrača.
Kostovicova smatra da Srbija raspolaže stručnjacima u različitim oblastima koji bi mogli da doprinesu reformama, od poljoprivrede i socijalne politike do evropskih integracija i spoljne politike.
Kao jedan od preduslova za uspeh buduće vlasti izdvaja i promenu odnosa državnog aparata prema organizacijama civilnog društva.
„Najjače demokratije su demokratije koje imaju i jaku državu i jako civilno društvo“, zaključila je profesorka u razgovoru za Insajder.
Konstitutivna sednica 17. novembra, potom izbor rukovodstva parlamenta
Pitanje kadrovskih rešenja i budućeg načina odlučivanja dobija neposredan institucionalni značaj nakon što je predsednica Skupštine Srbije u dosadašnjem sazivu Ana Brnabić danas zakazala konstitutivnu sednicu novog saziva parlamenta za 17. novembar, u 10 časova.
Конференција за новинаре председнице Народне скупштине Ане Брнабић.
Видео снимак конференције можете погледати на:
https://t.co/kShABXY77g https://t.co/CULrGEcnsB
— Narodna skupština Republike Srbije (@skupstina_rs) November 8, 2026
Prema njenoj najavi, dnevni red ima šest tačaka, među kojima su potvrđivanje mandata narodnih poslanika, izbor predsednika i potpredsednika Skupštine, imenovanje generalnog sekretara, kao i izbor članova skupštinskih radnih tela i stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.
Do izbora novog predsednika parlamenta sednicom će predsedavati najstariji poslanik, profesor Stojan Radenović.
Studentska lista „Studenti pobeđuju“ osvojila je 140 od ukupno 250 poslaničkih mandata na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 25. oktobra. Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila je 103 mandata, dok je preostalih sedam pripalo predstavnicima manjinskih lista.
Time je Studentska lista obezbedila samostalnu parlamentarnu većinu, a nakon konstituisanja Skupštine otvoriće se i rok za izbor nove Vlade Srbije.
Pred njom je, međutim, i drugačiji zadatak od onog koji je imala tokom protesta i predizborne kampanje: da način organizovanja i odlučivanja koji je razvijan unutar pokreta prilagodi radu institucija, bez gubitka mehanizama zajedničkog odlučivanja i odgovornosti prema biračima.
Konstitutivna sednica Skupštine Srbije 17. novembra. Novi saziv imaće 250 poslanika
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
