Da li će Bezbednosno-informativna agencija (BIA) biti ukinuta, reorganizovana ili vraćena u sastav Ministarstva unutrašnjih poslova – pitanje je na koje buduća vlast tek treba da odgovori, nakon procene stanja u toj službi. Profesorka Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu i kandidatkinja Studentske liste „Studenti pobeđuju“, Svetlana Stanarević, poručila je na tribini u Valjevu da se već radi na planovima za reformu bezbednosnog sektora, da će odgovornost biti ispitivana na svim nivoima policijske hijerarhije i da Studentska lista ostaje pri nameri da uvede tužilačku policiju. Istovremeno je upozorila da promene neće biti ni jednostavne ni brze.
View this post on Instagram
Tribina „Ka policiji u službi građana: Kako je osloboditi političke kontrole i kriminalnih mreža“, održana juče u Valjevu, okupila je nekadašnje pripadnike bezbednosnog sistema, pravnike, novinare i stručnjake za bezbednost. Povod za razgovor bilo je, pre svega, policijsko nasilje nad građanima Valjeva 14. avgusta 2025. godine, čiji su snimci obišli Srbiju, dok pitanje odgovornosti policijskih službenika i njihovih nadređenih ni posle gotovo petnaest meseci nije razrešeno.
Na tribini, koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku, govorili su bivši dugogodišnji komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Spasoje Vulević, istraživački novinar „Radara“ Vuk Cvijić, advokatica Jana Aćimović Planojević, koja zastupa građane oštećene tokom policijskog nasilja u Valjevu, i profesorka Fakulteta bezbednosti Svetlana Stanarević. Razgovor je moderirao novinar Uglješa Bokić.
Dok su Vulević, Cvijić i Aćimović Planojević govorili o postupanju policije, njenoj povezanosti sa političkim i kriminalnim strukturama i odgovornosti za nasilje, Stanarević je iznela pogled na buduće reforme iz perspektive Studentske liste, čija je izborna pobeda otvorila put za promenu vlasti u Srbiji.
Studentska lista osvojila je 140 poslaničkih mandata, čime je otvoren put za formiranje nove vlasti, a jedno od pitanja koje je već dospelo u prvi plan jeste šta će se dogoditi sa bezbednosnim aparatom.
BIA: Ukidanje, reorganizacija ili povratak u MUP?
Upitana da li Studentska lista ima konkretan plan za BIA, uključujući mogućnost njenog rasformiranja, Stanarević nije ponudila konačno organizaciono rešenje.
Navela je da postoji više mogućnosti, ali da odluci mora prethoditi detaljna procena zatečenog stanja.
„Da li vi jednu instituciju koja postoji dugo ukidate u potpunosti ili pravite neko novo organizaciono rešenje, da li se ona vraća u MUP – tu zaista postoji više opcija“, rekla je Stanarević.
Prema njenim rečima, prvi korak mora biti utvrđivanje stanja unutar agencije – raspoloživih kadrova, dokumentacije i načina na koji je institucija do sada funkcionisala.
Tek nakon toga moguće je odrediti pravac reforme.
Naglasila je da je reč o složenom procesu koji bi mogao trajati duže nego što javnost očekuje, kao i da u njemu moraju učestvovati stručnjaci različitih profila.
Odgovornost ne samo rukovodilaca već i policajaca na nižim nivoima
Stanarević je poručila da reforma policije ne može da se završi smenom rukovodilaca.
Prema njenoj oceni, neophodno je utvrditi odgovornost za nezakonito postupanje, prekoračenje ovlašćenja i zloupotrebe u čitavom sistemu.
Posebno je istakla da preispitivanje mora obuhvatiti i službenike na nižim nivoima hijerarhije.
„Veoma je važno po dubini istražiti i utvrditi odgovornost svih, i onih koji su na najnižim nivoima odlučivanja“, navela je.
Dodala je da odgovornost mora biti individualna i zasnovana na činjenicama, odnosno na tome ko je, kada i na koji način prekršio zakon.
Osvrnula se i na aktuelne kadrovske promene u policiji, postavljajući pitanje zašto su pojedini postupci pokrenuti tek u trenutku odlaska dosadašnje vlasti.
Prema njenim rečima, postojeći procesi neće biti zaustavljeni, ali će buduća vlast morati da preispita i organizaciju institucija i način njihovog funkcionisanja.
Studentska lista ostaje pri planu za tužilačku policiju
Jedno od konkretnijih pitanja odnosilo se na raniju najavu Studentske liste da će u Srbiji biti uvedena tužilačka policija – posebna struktura koja bi radila pod neposrednom nadležnošću tužilaštva.
Stanarević je potvrdila da se od tog programskog opredeljenja ne odustaje.
„Sve ono što je obećano i što piše u programu koji su studenti pisali zajedno sa saradnicima biće i realizovano, odnosno potrudićemo se zaista da to realizujemo“, rekla je.
Ipak, objasnila je da konkretan model još nije konačno definisan.
Prema njenim rečima, razmatraju se međunarodna iskustva, organizaciona rešenja i zakonske izmene koje bi omogućile funkcionisanje tužilačke policije.
Potrebno je utvrditi da li bi se za te poslove mogle koristiti postojeće organizacione jedinice ili bi bilo neophodno formiranje potpuno nove strukture.
Otvoreno je i pitanje izbora, kvalifikacija i stručne osposobljenosti ljudi koji bi u takvoj službi radili.
Stanarević je upozorila da građani ne treba da očekuju da sve planirane promene budu završene za svega nekoliko meseci.
Planovi se već pripremaju, ali reforme zahtevaju vreme
Govoreći o budućem uređenju bezbednosnog sektora, Stanarević je navela da rad na reformama nije odložen do formalnog preuzimanja vlasti.
„Nije nešto što tek čekamo da se preuzme vlast, već se na tome radi već duže vreme“, poručila je.
Objasnila je da su, pored kadrovskih promena, potrebne nove strateške smernice, uključujući preispitivanje nacionalne bezbednosne strategije i drugih dokumenata koji određuju funkcionisanje bezbednosnog sektora.
Posebnu pažnju posvetila je transparentnosti.
Kritikovala je nedostatak ažurnih i sadržajnih informacija o radu MUP-a, navodeći da građani često nisu u mogućnosti da saznaju kakvo je stanje kriminaliteta, kako pojedini delovi sistema funkcionišu i kakvi su rezultati njihovog rada.
Najavila je da bi nalazi i izveštaji budućih stručnih timova trebalo da budu dostupni javnosti.
Opasnost da stare centre moći zamene novi
U završnom delu tribine učesnicima je postavljeno pitanje može li Srbija da izbegne iskustvo nakon 5. oktobra 2000. godine, kada su, uprkos političkoj promeni, delovi neformalnih centara moći nastavili da deluju.
Stanarević je priznala da takva opasnost postoji. „Jedni centri moći se gase, ali se pojavljuju neki novi“, upozorila je.
Prema njenim rečima, moguće je da pojedine strukture pokušaju da zadrže svoj uticaj ili da se novi interesni centri približe institucijama koje će biti formirane nakon promene vlasti.
Zadatak buduće vlasti, kako je navela, jeste da kroz zakonodavne, kadrovske i organizacione promene spreči politički i kriminalni uticaj na sektor bezbednosti.
Bivši komandant SAJ-a Spasoje Vulević poručio je da smene pojedinaca nisu dovoljne, već da je neophodno promeniti sistem u kojem je policija, prema njegovoj oceni, bila potčinjena političkim interesima. Zatražio je jasnu granicu između politike i policijskog rada, nezavisnu kontrolu i hitno utvrđivanje odgovornosti za policijsko nasilje, uz predlog da se prva faza konsolidacije MUP-a sprovede u roku od 15 dana od formiranja nove vlade.
Istraživački novinar Vuk Cvijić upozorio je na povezanost delova policije, organizovanog kriminala i propagandnih medija tokom prethodne vlasti. Ocenio je da politička promena sama po sebi neće ukloniti neformalne centre moći, ukazujući na opasnost da kriminalne strukture nastave da utiču na institucije i nakon smene vlasti.
Advokatica Jana Aćimović Planojević, koja zastupa oštećene u slučaju policijskog nasilja u Valjevu, ocenila je da događaji od 14. avgusta 2025. nisu bili posledica pojedinačnih prekoračenja ovlašćenja, već organizovana i koordinisana akcija. Podsetila je na višemesečni zastoj u postupanju institucija i poručila da oštećeni ne traže samo smene policijskih rukovodilaca: „Mi se ne zadovoljavamo ostavkama. Mi zahtevamo isključivo osuđujuće presude.“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
