Centralna banka Kosova (CBK) podnela je 6. novembra zvaničan zahtev za uključivanje Kosova u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA), evropski sistem koji omogućava jednostavnije, brže i potencijalno jeftinije međunarodne bankarske transfere. Eventualno uključivanje moglo bi da bude posebno značajno za građane koji primaju novac iz dijaspore, kao i za preduzeća koja posluju sa evropskim zemljama. Međutim, podnošenje zahteva ne znači da je Kosovo primljeno u SEPA, niti da će bankarske naknade odmah biti smanjene. O zahtevu tek treba da odluče nadležna evropska tela. Srbija je u geografsko područje SEPA uključena još u maju 2025, kao i Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija.
Centralna banka Kosova saopštila je u petak da je zvanično podnela zahtev za uključivanje Kosova u geografsko područje Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (Single Euro Payments Area – SEPA).
CBK ovaj korak predstavlja kao rezultat višegodišnjih priprema, sprovedenih regulatornih promena i usklađivanja finansijskog zakonodavstva sa evropskim standardima.
Prema navodima banke, cilj je da se omoguće efikasniji prekogranični transferi novca u evrima, uz potencijalno niže troškove za građane i privredu.
„Uključivanje Kosova u SEPA stvorilo bi mogućnosti za efikasnije obavljanje prekograničnih plaćanja u evrima, uz niže troškove i povoljnije uslove za građane i preduzeća“, navodi CBK u zvaničnom saopštenju.
Centralna banka posebno ukazuje na obim novčanih doznaka iz inostranstva, ekonomske veze sa evropskim zemljama i potrebu za pojednostavljivanjem međunarodnih transakcija.
Šta je SEPA i šta bi njeno uključivanje značilo za građane?
SEPA je zajednički evropski okvir za plaćanja u evrima, uspostavljen kako bi bankarski transferi između uključenih zemalja bili jednostavniji i efikasniji.
U praksi to znači primenu usklađenih pravila za prenos novca, čime se omogućavaju povoljniji uslovi za prekogranična plaćanja.
Za građane Kosova eventualno uključivanje moglo bi da znači niže troškove slanja i primanja novca iz evropskih zemalja.
To bi bilo posebno značajno za porodice čiji članovi žive i rade u inostranstvu i redovno šalju novac na Kosovo.
Koristi bi mogla da imaju i preduzeća koja posluju sa evropskim partnerima, naročito prilikom plaćanja dobavljačima, naplate robe i usluga i drugih međunarodnih transakcija.
Ipak, uključivanje u SEPA ne znači da bi svi međunarodni transferi automatski postali besplatni ili trenutni.
Konkretne naknade, brzina prenosa novca i dostupnost pojedinih usluga zavisili bi od toga koje banke pristupe odgovarajućim platnim šemama i pod kojim uslovima.
Pripreme od 2024, postupak usporavali zakoni
Prema saopštenju CBK, preliminarni zahtev za uključivanje Kosova u SEPA podnet je još u oktobru 2024. godine.
Taj korak omogućio je početak konsultacija i preliminarnih procena sa relevantnim evropskim institucijama.
Od tada je Centralna banka nastavila pripremu dokumentacije i usklađivanje propisa sa zahtevima za uključivanje u evropski platni sistem.
Među ključnim zakonodavnim promenama navode se Zakon o platnim uslugama, Zakon o bankama i izmene propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
CBK priznaje da su pripreme bile suočene sa kašnjenjima u zakonodavnom procesu, kao i ustavnim preispitivanjem pojedinih zakona.
Uprkos tome, kako navodi, nastavljene su aktivnosti na ispunjavanju pravnih, regulatornih i tehničkih uslova.
Priprema za uključivanje u SEPA jedan je od ciljeva Strateškog plana Centralne banke Kosova za period od 2024. do 2028. godine.
Prijava ne znači prijem – sledi procena evropskih tela
Centralna banka naglašava da podnošenje zvaničnog zahteva predstavlja početak naredne faze postupka, a ne odluku o uključivanju Kosova u SEPA.
„Podnošenje zahteva označava početak faze razmatranja i procene od strane nadležnih evropskih tela i ne podrazumeva automatski prijem Kosova u SEPA“, navodi se u saopštenju.
U narednom periodu biće procenjivana usklađenost pravnog i regulatornog okvira sa uslovima za uključivanje u geografsko područje ovog sistema.
Ukoliko zahtev bude odobren, tek potom slede postupci za pristupanje pojedinačnih finansijskih institucija odgovarajućim platnim šemama.
CBK najavljuje nastavak saradnje sa evropskim institucijama, komercijalnim bankama i drugim pružaocima platnih usluga radi ispunjavanja tehničkih i operativnih uslova.
Rok za donošenje odluke o podnetom zahtevu nije saopšten.
Srbija i deo regiona već uključeni u SEPA
Kosovo zahtev podnosi u trenutku kada je više zemalja Zapadnog Balkana već uključeno u geografsko područje SEPA.
Evropski platni savet (EPC) odobrio je uključivanje Srbije 22. maja 2025. godine.
Pre Srbije, u SEPA su uključene Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija, dok je među uključenim zemljama i Moldavija.
Prema podacima Evropskog platnog saveta, geografsko područje SEPA trenutno obuhvata 41 zemlju i teritoriju, uključujući svih 27 članica Evropske unije, ali i više zemalja koje nisu članice EU.
To je i važna razlika: SEPA nije politička organizacija, već zajednički okvir za platne usluge u evrima.
Uključivanje u SEPA ne podrazumeva članstvo u Evropskoj uniji, niti samo po sebi menja stav država koje ne priznaju Kosovo, uključujući Srbiju.
Eventualno uključivanje Kosova predstavljalo bi proširenje geografskog područja primene zajedničkih pravila za plaćanja, dok bi konkretno korišćenje tih usluga zavisilo od pristupanja finansijskih institucija.
CBK ističe saradnju sa Svetskom bankom i evropskim institucijama
Centralna banka Kosova navodi da je priprema zahteva sprovedena u saradnji sa kosovskim institucijama i međunarodnim partnerima.
Posebno je istaknuta tehnička pomoć Svetske banke u modernizaciji platnog sistema i razvoju pravnog i regulatornog okvira.
CBK je navela i da je tokom priprema sarađivala sa Evropskom komisijom i drugim evropskim institucijama.
Podnošenje zahteva banka ocenjuje kao rezultat sprovedenih reformi i korak ka približavanju evropskom finansijskom sistemu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
