Četiri vodeće organizacije civilnog društva za medije, ljudska prava i digitalnu bezbednost, zatražile su danas hitnu istragu i utvrđivanje krivične i institucionalne odgovornosti za tajni nadzor novinara, studenata, tužilaca, univerzitetskih predstavnika, sindikalaca i opozicionih političara. Talas reakcija pokrenuo se nakon što je nedeljnik Radar objavio dokumente o višemesečnom prisluškivanju svoje glavne urednice i dvoje novinara, a potom i sudska rešenja koja ukazuju na znatno širi obim nadzora Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Dok je BIA odbacila optužbe o nezakonitom postupanju, Radar , ali i drugi sagovornici nastavljaju da iznose šokantne detalje. Vuk Cvijić juče je o otkrićima po prvi put govorio u Drugom dnevniku RTS-a, predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević danas je izneo nove tvrdnje o praćenju stranačkih prostorija, a otvorene su i optužbe na račun Vojnobezbednosne agencije (VBA), da takođe prisluškuje, i da se glavni bot centar SNS nalazi upravo u vojnim prostorijama, koje Ministarstvo odbrane negira.
Beogradski centar za ljudska prava, SHARE fondacija, Partneri Srbija i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ocenili su da dokumenti koje je objavio Radar otvaraju ozbiljna pitanja o sistematskoj zloupotrebi ovlašćenja BIA, čije su mere tajnog nadzora odobravane i u Višem sudu u Beogradu.
Organizacije tvrde da iz objavljenih akata proizlazi da su predlozi za nadzor, koje je potpisivao direktor BIA Vladimir Orlić, podnošeni bez odgovarajućeg obrazloženja sumnji na izvršenje krivičnih dela.
Takvu praksu ocenjuju kao kršenje ustavnih prava na tajnost komunikacije, zaštitu podataka o ličnosti i privatnost, ali i zakonskih uslova za primenu posebnih mera nadzora.
Zato zahtevaju pokretanje krivičnih postupaka protiv direktora, rukovodilaca i drugih odgovornih pripadnika BIA, kao i ispitivanje odgovornosti sudija koje su odobravale mere.
Od Visokog saveta sudstva traže da ispita postupanje sudija Višeg suda u Beogradu, uključujući predsednika tog suda.
Zahtevaju i da svi građani koji su bili predmet nezakonitog nadzora o tome budu obavešteni, da im se omogući uvid u prikupljene podatke i da se nezakonito pribavljen materijal uništi pod sudskim nadzorom.
Organizacije traže i odgovornost Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ocenjujući da dosadašnji institucionalni mehanizmi nisu pružili delotvornu zaštitu.
U zajedničkom saopštenju za medije posebno podsećaju na ranije slučajeve upotrebe špijunskih softvera protiv novinara, studenata i aktivista i zahtevaju trajnu obustavu njihove nezakonite upotrebe.
Od nadzora redakcije Radara do sudskih rešenja o praćenju kritičara vlasti
Afera je dobila nove razmere 4. novembra, kada je Radar objavio dokumente prema kojima je BIA, na osnovu zahteva direktora Vladimira Orlića, sprovodila mere tajnog nadzora nad glavnom i odgovornom urednicom Vesnom Mališić i novinarima Sandrom Petrušić i Milanom Radonjićem.
Viši sud u Beogradu prvi put je odobrio mere 12. juna 2026. godine, a zatim ih produžavao 15. jula i 9. septembra.
Kao osnov za nadzor navedena je sumnja na špijunažu.
Međutim, u Orlićevom predlogu za prekid mera, prema dokumentu koji je objavio Radar, navedeno je da prikupljeni podaci ne ukazuju na izvršenje tog krivičnog dela.
U dokumentaciji se navodi 22. oktobar kao datum odustajanja od mera, dok je kao datum određivanja upisan 3. novembar, neposredno nakon parlamentarnih izbora u Srbiji.
Vesna Mališić izjavila je da su nadzorom bile obuhvaćene i prostorije redakcije, stanovi i automobili.
Prethodno je Radar objavio i da su pod merama BIA bili pojedini tužioci Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, uključujući Aleksandra Barca, angažovanog na predmetu „Nadstrešnica“.
Prema dokumentaciji u koju je redakcija imala uvid, mere prema Barcu počele su 9. aprila ove godine.
U novom istraživanju objavljenom 5. novembra, novinari Vuk Cvijić i Bojana Anđelić izneli su podatke iz više rešenja Višeg suda u Beogradu o odbijanju produženja tajnog nadzora.
Među praćenima se, prema tim dokumentima, nalaze studenti, predstavnici univerziteta, opozicionih stranaka i sindikata.
Radar navodi da je u pojedinim slučajevima nadzor trajao mesecima, a da prikupljeni podaci nisu potvrdili sumnje na kojima je bio zasnovan.
Posebno pitanje predstavlja tvrdnja tog nedeljnika, zasnovana na nezvaničnim izvorima, da su pojedine mere fizičkog praćenja i presretanja komunikacija sprovođene i bez sudskog odobrenja.
BIA odbacila optužbe, Cvijić prvi put o njima u Dnevniku RTS-a
Bezbednosno-informativna agencija reagovala je 4. novembra, ocenivši navode o njenom protivpravnom postupanju kao neistinite i zlonamerne.
U saopštenju, BIA je navela da svoje aktivnosti sprovodi u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije, ali se nije pojedinačno izjasnila o dokumentima koji se odnose na novinare Radara.
Dan kasnije, novinar Radara Vuk Cvijić govorio je o prisluškivanju u Drugom dnevniku RTS-a.
„Prisluškivali su univerzitet, sindikate, studente i lidere opozicionih stranaka. Sad očekujemo da institucije postavljaju pitanja kako je to bilo moguće“, rekao je Cvijić.
Ocenio je da je sada zadatak institucija da utvrde ko je odobravao i sprovodio mere i da li je za njih postojao zakonit osnov.
Govoreći o odnosu vlasti prema istraživačkim novinarima, poručio je da će nastaviti da ispituju postupanje svake vlasti, uključujući i onu koja dolazi posle izbora.
Dnevnik 2 RTS-a: Vuk Cvijić i Milan Srdić. https://t.co/raqrKnxWHV
— 𝕺𝖉𝖎𝖓🍥 (@0din00) November 5, 2026
Milivojević: Prisluškivane i prostorije Demokratske stranke
Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević izjavio je danas za N1 da je došao do svog dosijea iz BIA, za koji tvrdi da sadrži podatke o njegovom praćenju i prisluškivanju, ali i nadzoru prostorija Demokratske stranke u Beogradu i Kruševcu.
Milivojević je ocenio da BIA i VBA treba raspustiti i uspostaviti nove bezbednosne službe pod strožom institucionalnom i parlamentarnom kontrolom.
Odgovornost za navodne zloupotrebe pripisao je bivšem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i zatražio krivično procesuiranje odgovornih.
Njegove tvrdnje o konkretnom sadržaju dosijea i odgovornosti pojedinaca zasad predstavljaju navode koje iznosi kao politički akter i osoba koja tvrdi da je bila praćena.
Stijović: „Živim za dan kada ću svedočiti o onome što znam“
Povodom otkrića o nadzoru novinara, juče se otvorenim pismom oglasio i Zoran Stijović, nekadašnji operativac Državne bezbednosti Srbije.
On je podržao novinare izložene pritiscima i praćenju, među njima Vesnu Mališić, Vuka Cvijića, Milana Radonjića, Brankicu Stanković, Jugoslava Ćosića i Tatjanu Lazarević.
Stijović tvrdi da je i sam godinama bio pod nadzorom i da raspolaže neposrednim saznanjima o postupanju pojedinih pripadnika službe.
„Živim za dan kada ću pred nezavisnim sudom i nadležnim institucijama moći da svedočim o onome što znam“, poručio je.
Naglasio je da ne traži osvetu, već utvrđivanje činjenica i individualne odgovornosti.
Optužbe protiv vrha VBA i demanti Ministarstva odbrane
Dok se javnost bavi dokumentima o nadzoru BIA, bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić juče je na televiziji N1 izneo optužbe protiv direktora Vojnobezbednosne agencije, generala Đura Jovanića.
Antić tvrdi da je Jovanić, zajedno sa najbližim saradnicima, organizovao prisluškivanje novinara, političkih aktivista i opozicionara, kao i rad bot-centra u jednom vojnom objektu.
Kao njegove bliske saradnike imenovao je generala Žarka Nešića i penzionisanog oficira Branislava Kušlića.
Tvrdi i da su iz VBA informacije dostavljane Aleksandru Vučiću i da poseduje dokaze za svoje navode.
Ministarstvo odbrane je danas odbacilo Antićeve optužbe, navodeći da VBA nema bot-centar i da nije sprovodila prisluškivanje studenata, novinara ili političkih aktivista.
Ministarstvo je Antićeve izjave nazvalo klevetama i neistinama, tvrdeći da pripadnici VBA postupaju u skladu sa zakonom.
U saopštenju se osvrnulo i na Antićev raniji disciplinski postupak i sudski predmet koji se protiv njega vodi.
Za razliku od dokumenata o nadzoru BIA koje je objavio Radar, Antićeve tvrdnje o VBA zasad nisu potkrepljene javno dostupnom dokumentacijom koja bi omogućila nezavisnu potvrdu.
Tužilaštvo zatražilo proveru prijave protiv Orlića – ali zbog drugog predmeta
U međuvremenu je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo da je formiralo predmet po krivičnoj prijavi advokata Ivana Ninića protiv Vladimira Orlića i više službenika BIA.
Tužilaštvo je 4. novembra od Službe za borbu protiv organizovanog kriminala zatražilo da proveri navode prijave i prikupi obaveštenja od prijavljenih lica.
Ta prijava odnosi se na sumnje na zloupotrebu službenog položaja, povredu prava glasanja i prinudu u vezi sa izbornim aktivnostima, a ne na dokumente o prisluškivanju novinara koje je objavio Radar.
Zato zahtev četiri organizacije civilnog društva za istragu tajnog nadzora predstavlja posebno pitanje odgovornosti BIA i sudskih organa.
Zahtev za otvaranje dosijea i odgovornost onih koji su odobravali nadzor
Zajedničko saopštenje četiri organizacije otvara i pitanje odgovornosti institucija koje su bile dužne da kontrolišu rad službi.
Njihov zahtev ne odnosi se samo na službenike koji su neposredno sprovodili nadzor, već i na rukovodioce koji su ga predlagali, sudije koje su ga odobravale i nadzorne organe koji, prema oceni organizacija, nisu reagovali na ranija upozorenja.
Traže da se prekine nezakonit nadzor, utvrdi ko je sve bio praćen i iz kojih razloga, kao i da građani dobiju pristup podacima koje su službe o njima prikupljale.
Za sada nije saopšteno da li je nadležno tužilaštvo otvorilo poseban predmet povodom dokumentacije o prisluškivanju novinara Radara.
Ostaje i pitanje koliko je ljudi ukupno bilo pod merama tajnog nadzora, koliko je takvih mera odobreno sudskim odlukama, a koliko ih je, prema tvrdnjama Radara, sprovođeno bez odgovarajućeg odobrenja.
Pročitaj još:
Tužilaštvo naložilo SBPOK-u da proveri prijave protiv direktora BIA, ministra pravde i još više…
Bivši operativac DB-a uz novinare Radara i sve ostale prisluškivane: „Živim za dan kada…
Cvijić: BIA prisluškivala novinare, profesore, aktiviste, pa čak i tužioce – imamo dokumenta
U toku provera slučajeva Nadstrešnica, Zvučni top, Prisluškivanje, Senjak…
Centar za istraživanje bezbednosti pozvao direktora BIA Vladimira Orlića da hitno podnese ostavku
Radar: BIA prisluškivala glavnu urednicu i novinare, nadzor obuhvatio i prostorije redakcije
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
