Paljokaj: Razlika između Albanije i Srbije je kao između dana i noći

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Studenti u Srbiji, koji su masovnim pokretom svrgnuli autoritarni režim posle dve godine, inspiracija su mnogim mladim ljudima da voljom i istrajnošću mogu doneti promene. Ovo bi jednog dana moglo da važi i za Albaniju. Ali tu se sličnost završava. Razlike između Srbije i Albanije su kao dan i noć. Uprkos svim problemima koje ima, Albanija je daleko od Srbije. Dokazana, dokumentovana i nikada negirana bliskost albanskog premijera sa bivšim predsednikom Srbije ne negira činjenicu da postoji velika razlika između dve zemlje. Ova razlika će se vrlo jasno videti u sredu, u izveštajima o napretku koje će Evropska komisija objaviti. Dok će Albanija imati dobar napredak u ključnim oblastima, Srbija je nazadovala i upoređuje se samo sa Gruzijom. Ovo je još jedan dokaz koliko je pogrešio onaj čuveni „uvodnik“ premijera Rame sa bivšim predsednikom Srbije, Vučićem, gde su predstavili viziju „naše dve zemlje“ prema EU.

U sredu, 4. novembra, u Briselu, Evropska komisija će usvojiti i objaviti izveštaje o napretku zemalja uključenih u proces proširenja EU. Obično, da bi se objektivno utvrdilo da li je takav izveštaj pozitivan ili negativan, mora se uporediti sa izveštajima za druge zemlje i sa izveštajem iz prethodne godine. Ne treba slušati ni opoziciju ni vladu, jer će vlada uvek pokazivati prstom na pozitivne delove izveštaja, dok će opozicija skretati pažnju na kritike i negativne tačke. I, u poređenju sa prošlogodišnjim izveštajem i izveštajima drugih zemalja, albanski ovogodišnji će biti najpozitivniji do sada, čak i izuzetno pozitivan u pogledu ispunjavanja ciljeva i specifičnih kriterijuma. Nažalost, utvrdiće se i ono što i sami Albanci znaju, da je ozbiljan problem u Albaniji funkcionisanje demokratskih institucija.

U ključnim poglavljima, izveštaj o napretku će navesti da je Albanija postigla „dobar napredak“, a to će obuhvatiti i borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije, funkcionisanje pravosuđa i druge oblasti. Ali mora se voditi računa da se zasluge za to daju onima koji ih zapravo zaslužuju za određena pitanja. U ovom slučaju, SPAK-u. Jer, zahvaljujući radu SPAK-a, Evropska komisija će konstatovati da je postignut dobar napredak. Takođe će pohvaliti saradnju SPAK-a sa međunarodnim strukturama, posebno onima zemalja članica i agencija EU, koja je takođe donela opipljive rezultate u suzbijanju visokorizičnih organizovanih kriminalnih grupa.

Zaista, politika može biti kritikovana zbog toga što ometa, a ne pomaže napredak ka EU. Na primer, Izveštaj o napretku Albanije će utvrditi da su „i parlamentarna većina i opozicija koristile diskreditujući jezik o pravosuđu i pojedinačnim članovima“ i da to „izaziva zabrinutost zbog podele vlasti“.

A koliko su dve političke stranke evropeizovale Albaniju, obe koje su godinama bile u hvatanju autoritarnih lidera, videće se i iz sledeće izjave iz Izveštaja o napretku: „Poseban izazov predstavlja funkcionisanje demokratskih institucija u Albaniji, zbog duboko polarizovanog političkog okruženja, sa ograničenim parlamentarnim nadzorom izvršne vlasti. Hitno je potrebna sveobuhvatna izborna reforma.“ Ovo je izjava Evropske komisije i ovo bi trebalo pažljivo da pročitaju oni poslanici i članovi Socijalističke partije, koji ovih dana u televizijskim studijima imaju puna usta EU, do te mere da ponekad deluju kao da su portparoli EU. Ali, koristeći EU kao argument za opravdanje policijske represije ili neaktivnosti vlade u vezi sa dijalogom, oni će samo naštetiti, a ne pomoći, putu ka EU.

Put ka EU je možda naj očigledniji primer koliko su Srbija i Albanija udaljene jedna od druge. Koliko su različite i koliko su neosnovana poređenja koja se prave. Jer, uprkos svim problemima koje Albanija ima, mediji su slobodniji nego u Srbiji, debata je moguća i, uprkos banalnoj, uvredljivoj i podsmevajućoj retorici prema medijima od strane premijera ili čak lidera opozicije kada im se to ne sviđa, mediji u Albaniji pružaju informacije i prostor za debatu, što Srbija nije imala do nedelje, 25. oktobra. Ne samo u Albaniji, već nigde drugde u regionu nije bilo toliko govora mržnje, otrovne propagande, linčovanja i kampanja dezinformacija kao u Srbiji. Postoje mediji tu i tamo koji se bave propagandom i u Albaniji i u drugim zemljama, ali nisu dominantni. U Srbiji je prostor za kritiku režima Aleksandra Vučića bio gotovo zatvoren. Onih nekoliko medija koji su ga kritikovali, nekoliko dana pre izbora, počeli su da padaju pod državnu kontrolu, takođe sa masovnim otpuštanjima uredništva.

Izveštaji o napretku će pokazati koliko je Albanija udaljena od Srbije. Dok Albanija ostvaruje „dobar napredak“, Srbija ili ne ostvaruje nikakav napredak ili nazaduje u ključnim oblastima.

Studenti u Srbiji, koji su masovnim pokretom svrgnuli autoritarni režim posle dve godine, inspiracija su mnogim mladim ljudima da voljom i istrajnošću mogu doneti promene. Ovo bi jednog dana moglo da važi i za Albaniju. Ali tu se sličnost završava. Razlike između Srbije i Albanije su kao dan i noć. Uprkos svim problemima koje ima, Albanija je daleko od Srbije. Dokazana, dokumentovana i nikada negirana bliskost albanskog premijera sa bivšim predsednikom Srbije ne negira činjenicu da postoji velika razlika između dve zemlje. Ova razlika će se vrlo jasno videti u sredu, u izveštajima o napretku koje će Evropska komisija objaviti. Dok će Albanija imati dobar napredak u ključnim oblastima, Srbija je nazadovala i poredi se samo sa Gruzijom. Ovo je još jedan dokaz koliko je pogrešio onaj čuveni „uvodnik“ premijera Rame sa bivšim predsednikom Srbije Vučićem, gde su predstavili viziju „naše dve zemlje“ prema EU. Nikada, ni za šta, nigde niko nije napisao zajednički uvodnik sa Aleksandrom Vučićem ni u jednom prestižnom međunarodnom mediju, osim Edija Rame. Ovo nije ni kritika, ni optužba, ni napad, već samo konstatacija činjenice. Albanija je danas u nekim stvarima postigla čak i više nego što je „Rama – Vučićev uvodnik“ tražio. Srbija se tek udaljila od EU, a Albanija se približila nego ikad ranije. Ali, iako se Albanija približila, još uvek nije na pragu članstva. Za to mora da nastavi da radi na ispunjavanju kriterijuma. I dokazala je da ima stručni kadar koji može tako nešto da uradi u oblastima koje obuhvata proces pregovora o pristupanju. Ali, s druge strane, politika mora da pomogne, proces se ne sme posmatrati kao isključivi domen jedne stranke. I politika se mora uzdržati od zloupotrebe EU u političke svrhe u unutrašnjim sporovima. Političari moraju da stvore povoljno okruženje u kojem će nezavisne i profesionalne državne strukture obavljati svoj posao bez uticaja politike. A to će nastaviti da približava Albaniju cilju članstva u EU. U suprotnom, ako politika nastavi da gura nos tamo gde ne treba, onda će samo ugroziti proces članstva i godinama odložiti postizanje konačnog cilja. Svaka država na ovom putovanju nastavlja da ima svoj put i nije bilo, niti je potrebno zajedničke ideje ili zajednički put ni u jednom paketu.