Izlazak iz petlje

Dragi Iljire,

U prethodnom pismu pitao sam se jesmo li propustili trenutak da izađemo iz petlje. Građani Srbije su na izborima odgovorili bolje nego što sam se, posle svih razočarenja, usuđivao da očekujem.

Pobeda studentske liste donela je ogromno olakšanje i nešto što nam je dugo nedostajalo: veru da budućnost ponovo zavisi od nas. Ta vera sada iza sebe ima i ubedljiv izborni rezultat.

Prve vesti o pokretanju odgovornosti bude nadu da nedodirljivost prestaje. Posle toliko poniženja, nasilja i nekažnjivosti, Srbiji treba čestitati i na uzdržanosti prema onima koji su je trovali, tlačili i potkradali. Civilizovan odnos prema njima dugujemo sopstvenim načelima i dostojanstvu ove zemlje. A važno je i da svi koji sada dolaze na visoke funkcije zapamte: položaj ne oslobađa od odgovornosti pred zakonom, ni za vreme mandata ni posle njega.

Ipak, hapšenja će biti lakši deo posla. Policija naviknuta da osluškuje političku moć ume brzo da prepozna kada se ona premešta. Njena spremnost da hitro postupi danas čini još neugodnijim pitanje zašto nije postupala juče. Za tužilaštva se to pitanje postavlja još oštrije – i ovlašćenja i odgovornost tužilaca za protivzakonito stanje u zemlji su ogromni!

Državni sistemi su duboko oštećeni. Izgubili su znanje i ljude, negde čak i smisao svog postojanja. Institucije koje su morale da ograničavaju samovolju bile su sredstva njenog sprovođenja. Predugo je to trajalo da bi se posledice mogle otkloniti pukom promenom rukovodilaca. Predugo je to trajalo da ne bi ostavilo duboke posledice, tolike da je negde bolje i lakše institucije praviti iz početka, nego pokušavati ih dići iz duboko zatrovanih temelja.

Država se neće oporaviti samim odlaskom nekih ljudi u zatvor, ali utvrđivanje njihove odgovornosti jeste neophodan početak. Sledi mukotrpan posao čijom brzinom građani teško da će uvek biti zadovoljni. Razumljivo je to nestrpljenje. Vlast će morati da živi s njim, da objašnjava šta radi i odgovara za ono što propušta. Predugo su građani strepeli od vlasti, vreme je da vlast odgovara građanima.

Ne pišem ovo da bih pobednicima sastavljao spisak zadataka. Radujem se ovoj pobedi i mislim na ono što smo njome dobili priliku da izgradimo. Mnogo toga će trajati duže nego što bismo želeli. Biće grešaka, neminovne su. Svest o tome mi danas ne umanjuje optimizam, daje mu ozbiljnost.

A mislim i na Tebe i na naše susede.

Voleo bih da se promena u Srbiji oseti i kao olakšanje u regionu. Da iz Beograda dolaze reči iza kojih se ne traži skrivena pretnja i dela koja grade poverenje. Da naši susedi mogu da računaju na dobronamernu i predvidivu Srbiju. Neće sva naša neslaganja nestati, ali može se učiniti da ljudi prestanu da budu njihovi taoci.

Posebno bih voleo da to osete Srbi i Albanci na Kosovu. Da imaju više razloga da grade svoj život, a manje da prate svaku političku izjavu pitajući se šta im se ponovo sprema.

Prema Evropi osećam slično. Srbija je bila, jeste i biće evropska zemlja. Njeni građani su ovu pobedu izborili zahtevajući odgovornost, slobodu i vladavinu prava. Time su evropskoj ideji dali novu snagu baš u vreme kada se ona i u samoj Evropi često svodi na računicu. U licima naše omladine Evropa može da prepozna i ono najbolje u sebi. Voleo bih da tako vidi i Srbiju.

Prema istoku i zapadu, severu i jugu, nadam se Srbiji čija se reč ponovo može uzeti ozbiljno. Koja doprinosi rešavanju problema i dosledno se drži međunarodnog prava. Koja traži svoje interese i prihvata da ih i drugi traže za sebe. U kojoj su ambasadori uvaženi gosti i partneri, a ne namesnici – odakle god da dolaze.

Znam koliko smo puta već polagali nade u novi početak. Verujem da ovoga puta imamo više osnova nego ikada.

Ne znam dokle će nas ova promena odvesti. Ali znam, dragi Iljire, da sam ovih dana, posle mnogo godina, mogao da stanem nasred glavnog bečkog trga i ponosno uzviknem: „Ja sam iz Srbije!“ Verujem da bi mi mnogi ljudi iz naših krajeva, uključujući i Albance, prišli da čestitaju. U stvari i jesu!

Lep je to osećaj. Hvala, studenti!

Iskreno,

Saša