Nemačka vlada potvrdila je prošle nedelje da njihova država plaća savetnika predsednika Srbije Jerga Heskensa. Evroposlanik i član nemačke Levice Martin Gunter u intervjuu za N1 kaže da je reč o „apsolutnom skandalu“ i da nemačka levica traži odgovore od vlade po tom pitanju.
„Apsolutni je skandal da nemačka vlada, preko jedne od svojih agencija, plaća nekoga ko savetuje – hajde da to tako nazovemo – predsednika. Ali predsednik Srbije, koliko ja dobro znam, nema izvršnu funkciju. On nije vlada. Dakle, ako bi trebalo da postoji neka formalna veza sa Srbijom, ona bi trebalo da bude uspostavljena preko Vlade, preko parlamenta ili neke druge zvanične institucije“, ocenio je Gunter.
Nedavno istraživanje magazina Špigela i beogradske redakcije BIRN-a donelo je uvid u interne papire nemačkog Ministarstva ekonomije. Heskens zapravo radi za Nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju (GIZ), koja pak radi za nemačku vladu.
Zvanično, Heskens je u Beogradu angažovan kao „dugoročni savetnik za upravno partnerstvo Saveznog ministarstva za ekonomiju i energetiku i srpskog Predsedništva“.
„Ovo zaista pokazuje da je skandalozno vršiti uticaj na ovakav način. Naravno da jeste, jer svi znaju da je gospodin Vučić veoma važna ličnost u Srbiji. Ali raditi to mimo zvaničnih institucija predstavlja potpuni skandal. I želim da budem potpuno jasan: ja, moja stranka i moje kolege u Bundestagu postavićemo vrlo ozbiljna pitanja o ovome, jer ova situacija zahteva veoma konkretne odgovore nemačke vlade“, decidan je Gunter.
Dodao je da su pre nekoliko meseci postavili određena pitanja, „na koja nam je nemačka vlada odgovorila da nema nikakva zvanična saznanja o projektu, njegovom toku ili bilo čemu s tim u vezi“.
„A sada se ispostavlja da imaju direktan ugovor sa predsednikom, koji se finansira državnim novcem. Dakle, to je skandal i moramo dobiti ozbiljne odgovore od vlade o tome šta se zapravo dešavalo“, navodi Gunter.
Koliko nam litijuma stvarno treba?
Na konstataciju da se cela priča odnosi na projekat Jadar, odnosno projekat eksploatacije litijuma, koji je Rio Tinto obustavio, ali se i dalje ne zna da li je on u potpunosti ugašen, i pitanje kakvu poruku šalje što je Nemačka na ovakav način uključena u projekat eksploatacije litijuma u Srbiji, Gunter kaže da je Nemačka, posebno zbog svoje automobilske industrije, kroz sve dosadašnje vlade podržavala automobilski sektor.
„Kao što znate, u Nemačkoj se razvila zvanična politika, prema kojoj se očuvanje radnih mesta u automobilskoj industriji ostvaruje kroz takozvanu zelenu tranziciju. Moja stranka se tome od početka protivila, jer smo smatrali da je to deo nemačkog izvoznog modela koji dolazi do svog kraja. Kada više od 90 odsto proizvedenih automobila izvozite na strana tržišta, umesto da ih koriste građani vaše zemlje, potpuno ste zavisni od tih spoljnih tržišta“, ocenjuje Gunter.
Poručuje da je poslednjih godina postalo vidljivo, naročito posle administracije američkog predsednika Donalda Trampa da „automobilska industrija koja gotovo u potpunosti zavisi od izvoza verovatno nije najbolje rešenje“.
„Takođe, tvrdnja da se radna mesta mogu sačuvati isključivo kroz zelenu tranziciju jednostavno nije tačna. Moja stranka je uvek govorila da Nemačka mora razviti drugačiji sektor mobilnosti, koji će biti mnogo više usmeren, na primer, na javni prevoz, i to ne samo u Nemačkoj“, naveo je.
Dodao je da „ako se govori o klimatskim promenama, koje su povezane sa idejom zelene tranzicije, vidi se da je upravo sektor saobraćaja jedan od najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte i da se emisije u tom sektoru praktično nisu smanjile tokom poslednje decenije“.
„Zato moramo razmišljati o drugačijim konceptima mobilnosti. A to znači i drugačiju industrijsku proizvodnju. Duboko verujemo da je razvoj nove industrije mobilnosti, umesto oslanjanja isključivo na automobilsku industriju, pravi način da se očuvaju radna mesta – kako u Nemačkoj, tako i u drugim zemljama. To bi ujedno značilo i manju zavisnost od sirovina, bez obzira odakle dolaze. To bi verovatno dalo i drugačiji odgovor na pitanje da li su projekti poput Jadra zaista neophodni, jer ih, iskreno govoreći, treba preispitati – ne samo iz društvenih razloga, već i zbog njihovog uticaja na životnu sredinu“, smatra Gunter.
Ističe da je veoma važno da se u Nemačkoj, EU, „ali verovatno i u Srbiji, mora otvoriti rasprava o tome za šta su nam zapravo potrebne ove sirovine“.
„Postoje, na primer, studije o drugim sirovinama koje se takođe dovode u vezu sa zelenom tranzicijom, ali koje se u stvarnosti koriste samo u malom procentu za zelenu tranziciju. One se, recimo, koriste za vojne potrebe ili za digitalizaciju. Širom sveta razvija se veštačka inteligencija, koja zahteva veliki broj novih postrojenja, baterija i slično. Dakle, moramo biti potpuno svesni da se ne radi samo o zelenoj tranziciji kada govorimo o litijumu. Potrebna nam je ozbiljna rasprava o tome gde naša društva zaista žele da koriste ove resurse“, kaže evroposlanik.
Dodaje i da treba ozbiljno razmišljati o reciklaži.
„Zašto stalno razmišljamo samo o novoj eksploataciji? Već sada postoji ogromna količina litijuma u našim privredama. Zašto najpre ne iskoristimo ono što već imamo“, pita on.
Kaže i da je prilično siguran da bi, posle jedne ozbiljne rasprave, „zaključili da su nam potrebne znatno manje količine (litijuma), nego što se danas pretpostavlja“.
Na pitanje da prokomentariše česte poruke srpskih vlasti da i Nemačka proizvodi litijum i koliko je to tačno, Gunter navodi da, koliko mu je poznato, postoje samo neki manji pilot-projekti kojima se to ispituje.
„Ali, svakako je tačno da u Evropskoj uniji postoje nalazišta litijuma koja se mogu eksploatisati. I iskreno govoreći, a nije mi lako da to kažem kao nemačkom političaru, ja sam za to da se litijum eksploatiše unutar Evropske unije, uključujući i Nemačku. Zato što znam da će se to raditi po najvišim socijalnim, ekološkim i demokratskim standardima, uz najviši nivo učešća javnosti“, ocenjuje on.
Dodaje da ne može da garantuje da će isti standardi važiti za projekte izvan Evropske unije, „jer poznajem svoju zemlju, poznajem Evropsku uniju i način na koji često deluju van svojih granica“.
„Zašto moramo ići u Jadar, koji predstavlja izuzetno osetljivo područje sa stanovišts zaštite životne sredine“, navodi Gunter.
Kaže i da na osnovu primera iz Portugalije ili iz drugih delova sveta, poput litijumskog trougla u Argentini, vidimo šta se događa kada se eksploatacija ne sprovodi po najvišim mogućim ekološkim i socijalnim standardima.
Podrška civilnom društvu u Srbiji
Na pitanje kako gleda na sve ono što se društveno, politički i ekonomski dešava u Srbiji, imajući u vidu izveštaje Evropskog parlamenta, ali i Evropske komisije, od kojih je poslednjih nekoliko bilo veoma kritično, Gunter izražava duboku solidarnost sa civilnim društvom koje se bori protiv korupcije, za slobodu govora i za slobodno novinarstvo.
„Solidarnost znači da ćemo mi, kao poslanička grupa Levice u Evropskom parlamentu, učiniti sve što možemo da podržimo ljude na terenu. Ne želim previše da govorim o tome šta se dešava u Evropskoj uniji. Naravno, Evropska unija ima visoke standarde, ili barem nastoji da ih ima, kada je reč o sprečavanju korupcije i sličnim pitanjima. To su ujedno i standardi koje Evropska unija postavlja pred države kandidate. Ali, građani Srbije odlučuju da li žele da budu deo Evropske unije i da li žele da prihvate te standarde“, ocenjuje on.
Ističe i da je zadatak njega i njegovih kolega da kada uoče uticaj nemačke vlade ili zvaničnika EU, „naš zadatak kao leve opozicije u Evropskoj uniji, ali i u Nemačkoj, jeste da se suočimo sa nemačkom vladom ili Evropskom komisijom i pitamo: ‘Šta vi zapravo radite tamo?’“
„Ponovo vidimo dvostruke standarde. Šta zaista radite tamo i zaustavite to ukoliko nije u skladu sa demokratskim principima, već samo još jednom sledite ekonomske interese pojedinih evropskih kompanija. To je, rekao bih, naš zadatak. Zato sam i lično ovde – da razgovaram sa ljudima“, poručio je Gunter.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
