Zamenik kosovskog premijera u tehničkoj vladi, Besnik Bisljimi, uputio je pismo Peteru Sorensenu, specijalnom izaslaniku Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, u kojem iznosi zabrinutost zbog, kako navodi, sistemskih prepreka u ostvarivanju prava albanske zajednice u tri južne srpske opštine – Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
O pismu je sam Bisljimi izvestio jutros na mreži Fejsbuk.
Bisljimi tvrdi da je novac za udžbenike srpskih Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi blokiran u bankama u Srbiji, iako je kosovska vlada ispunila sve svoje obaveze.
„Čak 3.650 albanske dece u dolini koristi 35.448 školskih udžbenika koje je finansirala Vlada Kosova, na osnovu zvaničnog zahteva Nacionalnog saveta Albanaca. Naša vlada je u potpunosti i na vreme sprovela sve svoje zakonske i institucionalne obaveze. Ipak, odgovarajuća uplata od 304.511,16 evra, namenjena za nabavku školskih udžbenika, podršku međunarodnim aktivnostima zagovaranja i institucionalno funkcionisanje Nacionalnog saveta Albanaca (KKSH), tri puta zaredom je blokirana od strane banke primalaca u Srbiji“, napisao je Bisljimi.
U sva tri slučaja, kaže on, transfer je odbijen.
Sredstva se, prema njegovim rečima, odbijaju bez navođenja ikakvog „pravnog, tehničkog ili regulatornog razloga“.
Međutim, on ne smatra da je reč o tehničkoj grešci.
Ovo predstavlja namerni administrativni obrazac usmeren na ometanje zakonite i transparentne podrške albanskoj zajednici u Dolini
Inače, reč je o sredstvima koja su usvojena 11. oktobra na sednici kosovske vlade, a namenjena su, kako je tada saopšteno, učenicima osnovnih škola u tri opštine na jugu Srbije.
Slična situacija, navodi Bisljimi, zabeležena je i prilikom poništavanja odluke Saveta albanske nacionalne zajednice o programu subvencija za albanske poljoprivrednike, iako su, kako tvrdi, sve zakonske procedure i provere bile u potpunosti završene.
On je naglasio da se ne radi o „izolovanim slučajevima“, već o „strukturisanom obrascu administrativnog ometanja“.
Stavili smo EU na raspolaganje dokumentaciju
Povodom pisma Sorensenu, Bisljimi je dodao da su kosovske institucije Evropskoj uniji stavile na raspolaganje svu prateću dokumentaciju, uključujući, kako navodi – „SWIFT komunikacije, povratne odgovore banaka i dokumentaciju o vladinim odlukama“.
„Kosovo ostaje posvećeno procesu dijaloga, ali ne može ostati ravnodušno kada se administrativni mehanizmi koriste za ugrožavanje prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi“, naveo je Bisljimi.
Inače, blokada fonda kosovske vlade za poljoprivrednike u južnim srpskim opštinama – Preševu, Medveđi i Bujanovcu – izazvala je sukobe i međusobne optužbe između političara iz ovih opština i članova kosovske vlade. Zvaničnici kosovske vlade optužili su političare u Bujanovcu, Medveđi i Preševu da podstiču Beograd na blokadu fondova, pisala je Koha u junu ove godine.
Podsetimo, kosovska vlada izdvojila je četiri miliona evra za Albance u Bujanovcu, Preševu i Medveđi kao podršku za 2025. godinu. U pitanju je fond koji će biti uložen u obrazovanje, kulturu, sport, kao i u poljoprivredu i stočarstvo, izvestila je krajem oktobra prošle godine predsednica opštine Preševo, Ardita Sinani.
Pokušaji internacionalizacije
Uz podršku, pre svega, poslednje kosovske vlade i samog premijera u ostavci, Aljbina Kurtija, albanski predstavnici sa juga Srbije pitanje položaja Albanaca sve češće povezuju sa tzv. principom reciprociteta u ostvarivanju prava Srba na Kosovu. I Kurti i Albanci iz Srbije kontinuirano pozivaju da se ovo pitanje uključi u briselski dijalog. Članovi njegovog kabineta, među kojima i glavni pregovarač Besnik Bisljimi, na tome su više puta insistirali i pred međunarodnim posrednicima – ali, za sada, bez uspeha.
O tome u posebnoj vesti:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
