„Sistem demokratije funkcioniše na osnovu većine i odgovornosti, a ne blokada i izostanka političke volje“ – rekcija je Demokratskog saveza Kosova (LDK), nakon što je kosovska predsednica Vjosa Osmani povukla zahtev koji je poslala Ustavnom sudu. Iz ove opozicione stranke poručuju da očekuju pravednu odluku Ustavnog suda kako bi se izbegla dalje institucionalna blokada.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani najavila je danas povlačenje zahteva koji je 22. jula uputila Ustavnom sudu, a koji se odnosi na ocenu ustavnosti u vezi sa konstitutivnom sednicom Skupštine. Kao razlog za povlačenje zahteva navela je to što je za izvestioca u ovom predmetu imenovan sudija Radomir Laban.
Osmani je na konferenciji za medije izjavila da je Laban, prema bezbednosnim izveštajima iz 2018, 2021. i 2024. godine, označen kao osoba koja predstavlja bezbednosni rizik za Kosovo i da je, kako je rekla, bio uključen u aktivnosti koje narušavaju „ustavni poredak Kosova“.
Naglasila je da ona nije imenovala sudiju Labana i da procedura razrešenja sudije Ustavnog suda zahteva odluku dvotrećinske većine samog suda.
Osmani povlači zahtev Ustavnom sudu zbog imenovanja Radomira Labana za izvestioca
LDK: Očekujemo pravednu odluku
Nakon izjave kosovske predsednice da će povući zahtev upućen Ustavnom sudu, Demokratski savez Kosova (LDK) izrazio je puno poverenje da će ovaj sud, kako su naveli u saopštenju „delovati u skladu sa svojim ustavnim mandatom i doneti pravednu odluku u vezi sa trenutnom institucionalnom blokadom“.
U saopštenju se navodi da podneti predmet pred Ustavnim sudom sadrži „nepobitnu činjenicu“: politički subjekt koji je osvojio najviše glasova na izborima nije sproveo dnevni red konstitutivne sednice, jer je odbio da predloži kandidata za predsednika Skupštine.
Umesto toga, kako tvrde iz LDK, taj subjekt je čak 48 puta tražio glasanje van dnevnog reda i ustavnih procedura, izbegavajući ono što Ustav i parlamentarna praksa nalažu – predlog kandidata za predsednika Skupštine.
Takvo ponašanje je, prema LDK, proizvelo „namernu blokadu“ i pokazalo da taj politički subjekt nema ni volje ni kapaciteta da preuzme odgovornost koja mu pripada kao pobedniku izbora.
LDK podseća na ranije odluke Ustavnog suda i ističe da, u skladu s principima parlamentarnog ustavnog sistema, ako prvi subjekt ne uspe da obezbedi većinu, pravo da predloži kandidata za predsednika Skupštine treba da pripadne parlamentarnoj većini.
„Demokratski sistem funkcioniše na osnovu većine i političke odgovornosti, a ne blokade i izostanka volje“, poručuje LDK.
Stranka poziva Ustavni sud da donese odluku u „duhu Ustava“, kako bi se otvorio put parlamentarnoj većini da predloži predsednika Skupštine i time se vrati institucionalna normalnost.
LDK je, kako zaključuju, „posvećena očuvanju ustavnog poretka i upravljanju koje odražava volju građana Kosova“.
Na odluku Osmani,danas su reagovali direktor Kosovskog instituta za pravosuđe, Ehat Miftaraj, i izvršni direktor Kosovskog demokratskog instituta, Eugen Cakoli. Ocenili su da je povlačenjem zahteva narušen integritet Ustavnog suda i ustavni poredak.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
