Jedan od vođa nekadašnje OVK Sokolj Bašota potvrdio je pred specijalnim sudom u Hagu, da je ta oružana formacija u prvom javnom pojavljivanju, u jesen 1997. godine, objavila rat „neprijatelju i njegovim kolaborantima“.
Te reči je u uniformi OVK izgovorio Redžep Seljimi, tokom obraćanja na sahrani u selu Lauša u novembru 1997. godine, rekao je Bašota pred sudom, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova.
Bašota svedoči na suđenju Seljimiju, Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju i Jakupu Krasnićiju, optuženim za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji 1998. i 1999. nad Srbima, Romima i Albancima koji su proglašeni za „kolaborante“. Kao i svedok, optuženi su tada bili članovi Glavnog štaba OVK.
Bašota je posvedočio da je od 1997. bio član „centralnog štaba“ OVK, ali da nije znao za više istovremenih napada te formacije na policijske stanice na Kosovu te jeseni.
Da je o tim napadima „saznao iz medija“, Bašota je tvrdio i pošto mu je tužilac predočio saopštenje vrha OVK o „uspešnim akcijama“, kao i Seljimijevu tvrdnju da je policija, sredinom septembra 1997. godine, bila napadnuta sa „14 ručnih bacača“, koje su prethodno doneli Tači i Veselji.
Za Seljimija, Bašota je rekao da tada „nije mogao da uradi ništa u centralnom štabu OVK“.
Bašota je potvrdio da je odluku o oružanom ustanku i formiranju albanske paravojske na Kosovu u decembru 1993. doneo vrh Narodnog pokreta Kosova (LPK), baziranog u Švajcarskoj.
Šukri Buja, jedan od vođa LPK, a kasnije i OVK, izjavio je ranije na suđenju da je prvobitni cilj tog pokreta bilo ujedinjenje svih Albanaca u Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, odnosno stvaranje „velike Albanije“.
Pre Bašote, bivši pripadnik OVK je kratko, uz zaštitu identiteta, svedočio iza zatvorenih vrata o nestanku jedne osobe koja je bila u pritvoru OVK.
Iz sudskih dokumenata proizlazi da se svedoku obratio „bivši službenik MUP-a Srbije“ u nameri da „pred OVK skine ljagu sa svog imena“.
Svedok je rekao da je tu osobu odveo kod starešine OVK, koji mu je kazao da će uslediti „dugo ispitivanje“. Naveo je da je, po naređenju, otišao i da „nikada više nije video osobu“ koju je dopratio.
Drugi svedok je, prema spisima, ranije izjavio da je OVK tu osobu ubila, kao što je navedeno i u optužnici.
Optužnica
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje i ubistva.
Prema optužnici, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su navedene zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena, od marta 1998. do septembra 1999. godine. U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, oni su bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, sa ciljem preuzimanja kontrole nad celim Kosovom, nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi su izjavili da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
Obaveštajac OVK na suđenju Tačiju rekao da ne zna ništa o zločinima OVK u Prizrenu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
