Direktor MMF za Evropu: Sa ovim povećanjem, Kosovu je potrebno 20 godina da dostigne polovinu evropskog standarda

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden s albanskog)

„Ubrzavanje rasta i usporavanje inflacije u 2024. godini jasno pokazuju da Kosovo ide u pravom smeru… Da stavimo ovo u perspektivu, analiza osoblja MMF-a pokazuje da, ako Kosovo želi da dostigne polovinu životnog standarda zapadnoevropskih zemalja u narednih 20 godina, moraće da održi stabilnu stopu rasta od četiri odsto godišnje“, rekao je direktor za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), Alfred Kamer, piše Koha.

U nedelji kada je MMF objavio izveštaje o Ekonomskim perspektivama, delegacija MMF-a boravila je u Prištini, sa porukom da je Kosovo postiglo ekonomski rast, dok je inflacija opala.

U intervjuu za Kohu, direktor za Evropu u MMF-u, Alfred Kamer, objasnio je šta četiri odsto rasta znači za građane Kosova.

Prema njegovim rečima, sa ovim tempom rasta, Kosovu bi bilo potrebno 20 godina da dostigne polovinu životnog standarda razvijenih evropskih zemalja.

Kamer je govorio i o povećanju plata u javnom sektoru i razlici između prosečnih plata u javnom i privatnom sektoru.

„U zemljama u razvoju, očekuje se da će prosečna plata u javnom sektoru u odnosu na privatni sektor biti veća nego u razvijenim ekonomijama“, kazao je.

Direktor MMF-a za Evropu dodao je da su javna izdavanja za plate na Kosovu u skladu sa zemljama sa sličnim nivoima prihoda, ali da ovaj trend ne važi za socijalna davanja, poput onih za zdravstvo i obrazovanje.

Kamer je govorio i o poslednjem izveštaju MMF-a – Evropskim ekonomskim perspektivama, analizirajući razloge zašto Evropa zaostaje u 21. veku.

MMF je nedavno objavio Evropske ekonomske perspektive. Kako Evropa trenutno stoji po ekonomskim pitanjima, s obzirom na svoju poslednju putanju, kao i izazove koje ima unutra, ali i velike inovacije i tehnološke korake na Dalekom istoku i u Sjedinjenim Američkim Državama?

Događa se očekivan oporavak Evrope nakon niza šokova bez presedana koji se trenutno dešavaju. Predviđamo da će rast biti ubrzan sledeće godine i na Zapadnom Balkanu, uključujući i Kosovo, ali će biti umereni napredak. U našem poslednjem izveštaju karakterisali smo oporavak Evrope kao takav da ne dostiže svoj pravi potencijal. Dozvolite mi da ovo objasnim.

Glavne prepreke su široko rasprostranjena nesigurnost u vezi sa konfliktima u Ukrajini i na Bliskom istoku, ekonomske politike, kao i potencijalni ekonomski udari u budućnosti. Ova nesigurnost utiče na raspoloženje i sprečava potrošače da troše, kao i firme da ulažu u nove biznise.

Ali efekti idu i dalje. Ako Evropa ne postane inovativnija i efikasnija, može da zaostane za drugim regionima. Trenutno su prihodi po glavi stanovnika u Evropi oko 30 odsto niži nego u SAD-u. Ovo je rezultat velikog produktivnog jaza koji se stvorio od početka veka.

Odakle dolazi taj jaz?

U poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, velike evropske kompanije donose inovacije i rastu sporije. Na primer, tehnološke kompanije u SAD-u su postale 40 odsto produktivnije u poslednje dve decenije, dok su evropske tehnološke kompanije stagnirale. Istovremeno, male evropske kompanije su manje dinamične od onih u SAD-u. To su nove firme koje brzo rastu, ali ne uspevaju da se razviju dalje. Inovativne američke kompanije brže šire svoje poslovanje i zapošljavaju šest puta više ljudi nego njihove evropske kolege.

Šta je razlog ovih razlika?

Naše analize pokazuju da segmentirani tržišni uslovi u Evropi ograničavaju sposobnost firmi da rastu. Takođe, pristup kapitalu je ograničeniji, što negativno utiče na finansiranje održivog istraživanja i razvoja. Takođe, pristup preduzetničkom kapitalu koji finansira nove firme nije dovoljno razvijen. Na kraju, otkrili smo da Evropa treba više kvalifikovanih radnika. Oni nisu neophodni samo da bi postojeće firme imale potencijal za inovacije, već su i ključni za razvoj inovativnih startapova.

Koji su to konkretni saveti MMF-a za Evropsku uniju i njene članice?

Uprkos svim tim ograničenjima, mi smo prilično optimistični. Razlog je to što je oživljavanje produktivnosti u Evropi u njenim rukama. Ono što će joj biti potrebno je dublje jedinstveno tržište. Uprkos izuzetnim naprecima u poslednje dve decenije u otvaranju tržišta za robu i usluge – samo pogledajte raznovrsnost proizvoda u supermarketima – još mnogo toga treba da se uradi. U našem izveštaju koji je objavljen nedavno, napravili smo procenu veličine preostalih prepreka i koristi od njihovog uklanjanja.

Dozvolite mi da sumiram ono što preporučujemo. Prvo, na regionalnom nivou, Evropa mora da bude bolje povezana boljom infrastrukturom na granicama, uključujući sektore saobraćaja i energetike. Evropa takođe mora da otvori dalje svoje sektore usluga – poput telekomunikacija i finansijskih usluga – kao i da smanji administrativne i birokratske prepreke.

Ali, države takođe moraju da urade svoj domaći zadatak: ključni faktori za privlačenje unutrašnjih investicija su efikasne i dobro vođene institucije i kvalifikovana radna snaga. Ove reforme su u rukama samih tih zemalja.

Dobra vest je da su evropski političari svesni potrebe za integracijom i sa novim komesarom koji je fokusiran na jačanje ekonomske osnove Evrope, postoji prozor mogućnosti koji evropske zemlje ne mogu da priušte da propuste.

Koliko Kosovo odražava evropske karakteristike?

Slično drugim evropskim zemljama, i Kosovo je doživelo ubrzan rast u 2024. godini, prvenstveno zahvaljujući privatnoj potrošnji. Kao i svuda, tako i na Kosovu je inflacija opala zbog nižih cena energije i hrane. Prema poslednjem predviđanju MMF-a, rast na Kosovu će biti 4,25 odsto u 2024. godini – što je jedan od najviših predviđenih rastova među evropskim ekonomijama. Inflacija se predviđa na 1,8 odsto, što je jedno od najnižih u Evropi.

Kosovska ekonomija, kao i ekonomija ostatka Evrope, suočava se sa nesigurnostima i sličnim izazovima. Velika volatilnost cena roba, stalne geopolitičke tenzije i nesigurnost u vezi sa pravcem ekonomske politike, mogu uticati na perspektive. Glavni izazov je ojačati produktivnost i konkurentnost kako bi Kosovo smanjilo jaz u odnosu na razvijene evropske ekonomije, i kako bi Evropa smanjila jaz u odnosu na SAD.

MMF je upravo završio posetu Kosovu. Poruke koje su saopštene tokom diskusija i javnih izjava izgledaju pozitivno. Ekonomske performanse Kosova smatraju se snažnim, sa ubrzanim rastom i brzim opadanjem inflacije. Ipak, možete li predvideti kada će većina stanovništva osetiti ova poboljšanja u svom životnom standardu?

Ubrzani rast i usporavanje inflacije u 2024. godini jasno pokazuju da Kosovo ide u pravom smeru. Ipak, Kosovo će morati da postigne značajan napredak kako bi dostiglo životne standarde koji prevladavaju u razvijenim evropskim ekonomijama. Što je brži tempo rasta, brži je i nivo konvergencije. Da bismo ovo stavili u perspektivu, analiza MMF-a pokazuje da će, ako Kosovo želi da dostigne polovinu životnog standarda zapadnoevropskih zemalja u narednih 20 godina, morati da održava stabilnu stopu rasta od 4 odsto godišnje. To znači da u ovom trenutku stanovništvo Kosova ne može očekivati da će brzo videti dramatčne promene u svom životnom standardu, ali ako se postigne održiv rast, taj trenutak bi mogao da dođe za 20 godina, moraće da održi održivu stopu rasta od 4 na sto godišnje. Da bi se ovaj cilj postigao ranije – recimo za 15 godina – Kosovo će morati da raste za 5¼ procenata svake godine. A za još ambiciozniji vremenski okvir od 10 godina, godišnji rast bi trebalo da bude 8 procenata. Ove stope su znatno više nego u poslednjih 25 godina, kada je prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) po glavi stanovnika bio 3,1 odsto. Da bi postiglo veći rast, Kosovo mora da se fokusira na fundamentalna poboljšanja: bolje upravljanje i institucije, značajna poboljšanja u infrastrukturi i ljudskom kapitalu i okruženje pogodno za poslovanje kako bi se podstakao privatni sektor.

MMF takođe primećuje da postoji snažna privatna potrošnja i povećana javna ulaganja. Međutim, trećina državnog budžeta se izdvaja za subvencije i transfere, od kojih većina ide različitim grupama u potrebi. Nešto manji deo izdvaja se za plate u javnom sektoru, a približno isti iznos se izdvaja za kapitalne investicije. Da li ovo predstavlja tipičan oblik pozitivnog ekonomskog učinka?

Sastav javne potrošnje je zaista ključna preokupacija za kreatore politike pošto različite kategorije potrošnje imaju različite uticaje na ekonomski razvoj, socijalno blagostanje i ukupnu fiskalnu održivost. Kosovski rashodi za plate nisu u skladu sa nivoima koji se primećuju na međunarodnom nivou za zemlje sa sličnim nivoima prihoda, dok su socijalni izdaci (uključujući zdravstvo i obrazovanje) relativno niski. Izdaci za javne investicije, koji se povećavaju od 2022. godine, relativno su visoki po međunarodnim standardima. Ovo je pozitivno, pošto su potrebe za javnom infrastrukturom na Kosovu velike. Naravno, važno je da se investiciona potrošnja prevede u visokokvalitetne projekte, infrastrukturu i rast. Okvir upravljanja javnim ulaganjima na Kosovu se poboljšava, ali ima još posla koji treba da se uradi.

Dozvolite mi da dodam da je za obezbeđivanje zdravog sastava državne potrošnje važno slediti opreznu fiskalnu politiku. Fiskalna pravila, kao što su stopa povećanja javnih plata i klauzula za javne investicije koje finansiraju donatori i Kosovska agencija za privatizaciju, mogu pomoći u oblikovanju željene strukture rashoda. Takođe, kreatori politike treba da obrate pažnju na efikasnost javne potrošnje – da osiguraju da trenutni nivo potrošnje donese željene rezultate.

Konačno, dok je Kosovo bogatije, potražnja za javnim uslugama i troškovi njihovog pružanja će se povećati, dok će starija populacija imati dodatne pritiske na potrošnju, kroz veće troškove penzija i zdravstvene zaštite. Da bi se ovo rešilo, Kosovo će morati da poveća ukupnu potrošnju daljim jačanjem svog poreskog kapaciteta.

Možete li našim čitaocima elaborirati stav MMF-a o nacrtu budžeta za 2025. – konkretno izjavu: „Zahvaljujući poboljšanoj naplati prihoda i u skladu sa fiskalnim pravilom, budžet će omogućiti progresivan rast plata u sektoru javnosti“. Ovo posebno, molim Vas, u kontekstu značajnog povećanja plata u javnom sektoru, što prosečnu platu dovodi do preko 800 evra u odnosu na oko 500 evra u privatnom sektoru.

Nacrt budžeta za 2025. uključuje povećanje naknada za javne službenike kroz prilagođavanje platnih koeficijenata. Ovo će rezultirati apsolutno jednakim povećanjem među zaposlenima, što će rezultirati progresivnim promenama – oni na dnu platne skale videće veći procenat povećanja od onih na vrhu. Zaštita stvarnih vrednosti plata i održavanje konkurentnih naknada su od suštinskog značaja za privlačenje i zadržavanje kvalifikovanog osoblja i stimulisanje učinka.

Poređenje plata u javnom i privatnom sektoru je zaista koristan način da se proceni konkurentnost poslova u javnom sektoru. U zemljama u razvoju, prosečne plate u javnom sektoru u odnosu na privatni sektor imaju tendenciju da budu veće nego u razvijenim ekonomijama. Plate u javnom sektoru mogu biti veće u odnosu na privatni sektor zbog prosečnih plata niskokvalifikovanih radnika u poređenju sa visokokvalifikovanim radnicima i većeg udela visokokvalifikovanih radnika. Takođe, moguće prisustvo nezvaničnih gotovinskih isplata zaposlenima u privatnom sektoru može potceniti stvarni nivo kompenzacije u privatnom sektoru na Kosovu.

Koje korake Kosovo treba da preduzme da ojača privatni sektor i proizvodnju, obuzda rastući trgovinski deficit i spreči migraciju svoje mlade radne snage?

Da bi se ojačao rast predvođen privatnim sektorom, reforme bi trebalo da se fokusiraju na poboljšanje upravljanja i vladavine prava, poboljšanje poslovnog i investicionog okruženja, uključujući smanjenje birokratskih prepreka i poboljšanje imovinskih prava, smanjenje neformalnosti, povećanje pristupa finansijama, ulaganja u javnu infrastrukturu (uključujući digitalnu), zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.

Da bi se poboljšali rezultati na tržištu rada, politike treba da imaju za cilj poboljšanje srednjeg obrazovanja i stručnog osposobljavanja kako bi se veštine radnika uskladile sa potrebama privatnog sektora, pružile podršku mogućnostima za personalizovano traženje posla i obezbedile pristupačne mogućnosti i pogodne za brigu o deci.