Švedski ambasador u Prištini: Kosovo uživa podršku Švedske za članstvo u EU i NATO

Izvor: Gazeta Express (Tekst je preveden s albanskog)

Poslanica švedskog parlamenta Helena Buveng i švedski ambasador u Prištini Jonas Vesterlund izjavili su da će Kosovo imati podršku Švedske na putu ka najmoćnijem vojnom savezu na svetu, piše Gazeta Express.

Agresija Rusije na Ukrajinu uzdrmala je temelje evropske bezbednosti.

Ovaj rat je takođe pogodio Švedsku, zemlju poznatu po svojoj dugoj istoriji neutralnosti i izbegavanju vojnih saveza.

Promenom okolnosti, samo nekoliko meseci nakon početka rata u Ukrajini, Švedska je odlučila da pristupi najmoćnijem vojnom savezu na svetu – NATO-u.

Čak i „najmlađa država u Evropi Kosovo“, piše Gazeta, teži da jednog dana postane deo ovog vojnog saveza.

Poslanica švedskog parlamenta Helena Buveng rekla je da Kosovo ima šta da nauči od Švedske kako bi postalo deo NATO-a.

Bouveng, koja je i član parlamentarnog odbora za odbranu, izjavila je da će Kosovo u ovom procesu imati podršku Švedske.

„Ruska invazija na Ukrajinu imala je veliki uticaj na Evropu. Kao rezultat ovog rata, Švedska je takođe promenila svoje stavove. Videli smo da u ovim izazovnim vremenima ne možemo sami, pa smo odlučili da napravimo promene. Članstvo Švedske u NATO je bilo neophodno, pa smo zajedno sa Finskom ušli u alijansu. Kosovo može da nauči važne lekcije iz našeg i finskog članstva u strukturama NATO-a. Švedska ozbiljno podržava Kosovo da postane partner u EU i NATO, ali ima još mnogo posla koji treba da se uradi“, kazala je Bouveng.

Švedski ambasador u Prištini Jonas Vesterlund takođe ima preporuke za Kosovo na putu ka severnoatlantskom savezu.

„Švedska je napravila izuzetan zaokret da postane članica NATO-a. Nismo bili u ratu od 1814. godine, što je jako dugo. Tako je ceo mentalitet švedskog društva morao da se promeni. Podneli smo zahtev za ulazak u NATO, samo tri meseca nakon ruske agresije na Ukrajinu. Sada polako gradimo naše oružane snage i doprinosimo odbrani Ukrajine. Neke od preporuka za Kosovo su učešće u mirovnim operacijama u okviru NATO-a. Važno je ne samo da se fokusirate na vaše oružane snage, već i na svoje sposobnosti civilne odbrane“, rekao je Vesterlund.

Švedski diplomata veoma dobro razume izazove sa kojima se Kosovo suočava da uđe u NATO, ističući ovde četiri države koje ga ne priznaju.

On je, međutim, optimista da će se ova pitanja u budućnosti rešavati kroz dijalog, dok je ohrabrio Kosovo da jača bilateralne odnose sa drugim državama članicama alijanse.

„Činjenica je da neke od država članica NATO-a još nisu priznale nezavisnost Kosova. Međutim, važno je da Kosovo ne stane i razvija dijalog sa tim zemljama za rešavanje ovih pitanja. U međuvremenu, Kosovo može da razvija dobre bilateralne odnose sa drugim zemljama u okviru NATO-a i da blisko sarađuje sa njima“, rekao je on.

Švedska je pristupila NATO-u 7. marta ove godine, proširivši alijansu na 32 zemlje članice.

Švedska alumni mreža na Kosovu, u saradnji sa švedskom ambasadom, organizovala je u petak konferenciju „Put Kosova ka članstvu u NATO, lekcije naučene iz Švedske“.

Švedska postala članica NATO