Međunarodni dan nestalih osoba: Na KiM-u se kao nestalo vodi 1.666; do pomirenja rasvetljavanjem njihovih sudbina

Izvor
KoSSev
-

Danas je Međunarodni dan nestalih osoba. Na Kosovu i Metohiji je, prema podacima Međunarodnog Crvenog krsta (MKCK) – prijavljeno 6.049 slučajeva nestalih, a do danas je zatvoreno 4.383 slučajeva. Kao nestalo se i dalje vodi 1.666 osoba, a među njima je više od 570 Srba i drugih nealbanaca. Od 2008. godine do danas, posmrtni ostaci 491 žrtve sukoba predati su njihovim porodicama, a oko 400  posmrtnih ostataka, za sada, nepoznatih lica, još uvek se nalazi u mrtvačnici u Prištini. Povodom ovog dana, oglasili su se kosovski predsednik, Hašim Tači i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić. Tači je poručio da je ljudska dužnost, obaveza i najhitniji zadatak da se što pre rasvetli sudbina svih nestalih, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Ističe i da je to pitanje koje "pritiska" ne samo porodice onih čija se sudbina ne zna, već i celo društvo, odnose zajednica, ali i šanse za "jednu bolju budućnost". Đurić, sa druge strane, očekuje od Prištine da preda informacije o mogućim grobnicama sa posmrtnim ostacima Srba i drugih nealbanaca, a od međunarodnih organizacija, koje su bile na KiM-u u vreme, kako navodi, "činjenja i prikrivanja zločina" – da pomognu u pribavljanju relevantne dokumentacije i rešavanju pitanja još uvek neidentifikovanih posmrtnih ostataka. Očekuje i da Beograd i Priština u narednom periodu načine "odlučniji pomak ka srpsko-albanskom pomirenju", tako što će, "bez izuzetka, utvrditi sudbinu svih osoba koje se i dalje vode kao nestale".

11:50 – EULEX: Nastavićemo da radimo kako bi se što pre rešila sudbina nestalih

Povodom Međunarodnog dana nestalih oglasio se, u međuvremenu, i EULEX. Navodeći da je ovaj dan važan u cilju podizanja svesti vlasti, medija i šire javnosti u svetu, o sudbinu nestalih lica i njihovih porodica, ističu da je „ovo jako osetljivo pitanje, koje utiče na hiljade ljudi ovde na Kosovu – od najveće važnosti i za EULEX“.

Podsećaju i da EULEX pomaže Institutu za sudsku medicinu (ISM) Ministarstva pravde Kosova, u „intenzivnim naporima da se rasvetli sudbina nestalih“, te „intenzivno koordinira aktivnosti sa udruženjima porodica, individualnim porodicama, kao i sa drugim zainteresovanim stranama.“

„Od kako je EULEX počeo saradnju sa ISM, decembra 2008. godine – posmrtni ostaci 491 žrtve sukoba predati su njihovim porodicama. Ovo uključuje 387 novih identifikacija nestalih osoba koje su pronađene nakon intenzivnog rada na terenu (u preko 554 operacija na terenu), laboratorijskih analiza (intenzivan rad na obdukciji i identifikaciji koja uključuje preko 2.100 DNK uzoraka kostiju predatih na analizu), kao i arhivski pregled slučajeva,“ navode.

„Institut za sudsku medicinu uz podršku stručnjaka iz EULEX-a će u sklopu svog mandata nastaviti da radi kako bi se što pre rešila sudbina nestalih,“ zaključuju iz ove Misije EU na Kosovu.

Tači: Nestala lica rana koju treba što pre zalečiti

"Nestala lica su i dalje jedna od teških rana koje je rat na Kosovu ostavio za sobom, a rešavanje sudbine nestalih lica je jedan od najhitnijih i najbitnijih zadataka za sve nas," rekao je Hašim Tači povodom 30. avgusta, saopšteno je iz njegovog kabineta.

"Rat je ostavio mnogo rana, ali je jedna od najtežih rana – rana nestalih lica," naveo je on.

"To je hitna potreba, ljudska dužnost, obaveza svih – da se što pre rasvetli sudbina svih nestalih lica, bez obzira na njihovu etničku pripadnost," poručio je Tači, takođe, navodeći da "ne prođe dan, a da se ne setimo nestalih":

"Posmatraju nas sa okačenih fotografija koje se nalaze na ogradi Skupštine Kosova. Zovu nas porodice. Podsećaju nas spomenici koje vidimo na ulicama Kosova. A na dan kakav je 30. avgust obećavamo da ćemo uvek, neprekidno, uporno tražiti da se što pre rasvetli sudbina svakog građanina Kosova, kako bi i porodice nestalih lica našle njihov mir."

"Upravo ove boli, koje je naneo rat, naš su motiv da radimo i da ne dozvolimo da se rat ponovi, već da uvek bude mira, pomirenja i saradnje među svim zajednicama," zaključio je kosovski predsednik.

Podaci o nestalima – "brojke koje variraju"

U srpskoj javnosti se kao broj nestalih Srba i nealbanaca, tokom rata na KiM-u pominje 1.711. Međutim, statistike međunarodnih organizacija su bile vrlo često različite od ovog broja, navodeći da se radi o 300 do 500 nestalih i ubijenih Srba i ostalih lica koja nisu albanske nacionalnosti i čija sudbina se još uvek ne zna.
 
Brojke o nestalim licima na obema stranama su se sa godinama menjale, neznatno se smanjujući, ili uvećavajući. Tako se na srpskoj strani događalo da čitave porodice, koje su nestale tokom rata, a čiji rođaci imaju informacije o njihovom nestanku, nisu bile u statistici nestalih.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo od 2013. godine, na Kosovu je u periodu od 1. januara 1998. do kraja 2000. godine, i neposredno nakon rata – od dolaska međunarodnih snaga, do kraja 2000. godine, stradalo i nestalo 13.526 ljudi. Ovaj broj uključuje Srbe, Albance i ostale.

Predsednik kosovske komisije za nestale, Prenk Đetaj, naveo je tokom prošle godine i da je tokom rata na Kosovu nestalo 1.653 lica koja nisu srpske nacionalnosti. Prema kosovskom zakonu o nestalim licima, za nestalo lice se smatra osoba "čije je mesto nalaženja nepoznato članovima njegove/njene porodice, a koje je na osnovu poverljive informacije nestalo u periodu između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000, kao posledica rata na Kosovu u periodu  od 1998. do 1999. godine."

Đurić: Bez izuzetka utvrditi sudbinu nestalih; Beograd postupio po svim zahtevima Prištine o proveri lokacija, i ubuduće ćemo se tako ponašati

Đurić je, sa druge strane, istakao da su institucije i političke elite, kao i nadležne međunarodne organizacije, dužne da ulože dodatni napor kako bi se porodicama, koje i dalje žive u iščekivanju i nadi, utvrđivanjem istine – ponudila "kakva-takva uteha". 

"I pored deklarativne spremnosti svih zainteresovanih strana, nismo uspeli da utvrdimo kakva je sudbina svih nestalih, a jedna od najmračnijih stranica naše zajedničke istorije neće biti zatvorena dok god to ne bude učinjeno," naveo je Đurić.

On je podsetio i da se Beograd i Priština bave pitanjem nestalih u okviru Radne grupe kojom predsedava MKCK, što je, kako dodaje, dobar, ali i ne sasvim efikasan, mehanizam za saradnju na rešavanju ovog pitanja, te da Komisija, "bez obzira na sve prepreke sa kojima se suočava, istrajava u ovom teškom i plemenitom poslu".

"Kroz ovaj mehanizam rešeno je oko 1.620 slučajeva nestalih lica, a sprovedene su i značajne terenske aktivnosti radi provere informacija o mestima mogućih grobnica. Beogradska delegacija je postupila po svim zahtevima Prištine koji se odnose na terenske provere i lociranje mogućih grobnica na području centralne Srbije. Dakle, svaku lokaciju za koju smo dobili informaciju smo proverili i tako ćemo se ponašati i ubuduće," naveo je Đurić.

"Nedostatak informacija o mogućim pojedinačnim i masovnim grobnicama i teškoće u identifikaciji ekshumiranih posmrtnih ostataka i dalje su ključne prepreke za rešavanje slučajeva nestalih lica. Očekujem da u narednom periodu Beograd i Priština načine odlučniji pomak ka srpsko-albanskom pomirenju tako što će, bez izuzetka, utvrditi sudbinu svih osoba koje se i dalje vode kao nestale," zaključio je Đurić.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.