Nasilje nad ženama u porastu, skoro 1,400 slučajeva prijavljeno 2021

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Svaki dan se policiji i medijima predstavlja novi slučaj o nasilju koje žene doživljavaju. Policija kaže da radi na sprečavanju ovih slučajeva, ali podaci i civilno društvo govore suprotno.

Dešava se da se i žene suočavaju sa nepravdom, jer su mnogi počinioci  na slobodi.

Slučaj Dijane Kastrati je dokaz za to. Ubio ju je njen suprug, a on je u bekstvu u Španiji. Pravosuđe ga nije uhvatilo više od 10 godina.

Ovakvi slučajevi se i dalje povećavaju. Samo u 2019. godini bila su četiri slučaja u kojima su muškarci oduzeli živote svojim suprugama. Ali to ne ostavlja po strani ni 2020. godinu u kojoj je pet žrtava koje su ubili njihovi supružnici. U međuvremenu su tokom prošle godine prijavljena tri slučaja ubistva u porodici, ali mnogi počinioci još nisu uhvaćeni od strane pravosuđa.

Policija kaže da je stalno angažovana na sprečavanju ovih slučajeva. Međutim, statistike pokazuju da se broj slučajeva iz godine u godinu povećavao.

„Kosovska policija se od svog osnivanja ozbiljno odnosila prema slučajevima porodičnog nasilja. Kontinuirano je sarađivala sa relevantnim institucijama u sprečavanju slučajeva nasilja u porodici, i ukoliko se pojave, nastojala je da se bave tim slučajevima. Policija je za postizanje ovog cilja koristila različite forme (aktivnosti, prim.red.), kao što su: kampanje, distribucija letaka sa konkretnim porukama, predavanja u školama itd. Naravno, saradnja sa medijima i korišćenje društvenih mreža pomogli su da raširimo svoju poruku i dopremo do što većeg broja ljudi, a to nam je i primarni cilj, jer nakon svesti dolazi do bolje informisanosti za ovakve slučajeve. U 2016. godini ima 1225 izveštaja, nakon čega se u 2017. broj izveštaja povećao za 44 slučaja i ide na 1,269, ali to ne zaostaje ni u 2018. godini, gde se broj prijava povećao za 264 slučaja. U međuvremenu, 2019. godina donosi broj izveštaja na 1,914, zatim je to 2020. godina u kojoj je broj izveštaja 2,069, kao i poslednja godina sa 1,374 izveštaja ”, kaže se u odgovoru kosovske policije.

Adeljina Beriša (Adelina Berisha) iz „Kosovske ženske mreže“, u izjavi za KosovaPress, ukazuje na to da je nasilje na Kosovu veoma izražen fenomen, gde preko 80% ovog nasilja čine žene i devojke.

Takođe pokazuje da je 2020. godine bilo preko 2,060 slučajeva nasilja u porodici, a prema istraživanju sprovedenom 2015. godine, 68% kosovskih žena je tokom svog života doživelo nasilje u porodici.

„Na Kosovu je nasilje u porodici prilično izraženo podacima iz institucija, posebno policije koja predstavlja prva vrata na koja žrtve odlaze da prijave nasilje. Preko 80% nasilja u porodici trpe žene i devojčice, ostalo mogu biti deca, a mogu biti i starije osobe, mnogo manje su pogođeni muškarci i dečaci, više dečaka i manje muškaraca. Što se njih tiče, znam da je godinama bilo preko 2,060 slučajeva nasilja u porodici. Za ovaj period u ovom trenutku nemam podatke ovde, istraživanje ženske mreže sprovedeno 2015. godine pokazalo je da je negde 68% žena na Kosovu tokom svog života doživelo neki oblik nasilja u porodici. I u porodici i na javnim prostorima žene su zlostavljane i nasilje nad ženama se sprovodi u različitim oblicima, bilo fizičkim, seksualnim, ekonomskim ili emocionalno-psihološkim“, kaže ona.

Ona kaže da su žene koje su silovane, smeštane u skloništa, gde imaju pravo da ostanu do šest meseci, ali ima i slučajeva da ih skloništa drže do godinu dana. Prema njenim rečima, ovo nije rešenje.

„Imamo centre za socijalni rad koji bi trebalo da budu spremni da pomognu ženama koje su doživele nasilje, ali posebno bi njihov fokus trebalo da bude na deci koja su žrtve ili su žrtve zato jer su im roditelji u lošim odnosima. S druge strane, imamo skloništa koja pružaju utočište i psihološko, socijalno i pravno savetovanje žrtvama nasilja u porodici, ali u prihvatilištima, prema lokalnom zakonodavstvu, žrtve mogu da ostanu do šest meseci, to ne znači da žrtve odlaze nakon šest meseci. Imali smo slučajeve da su skloništa na otvorenom tržištu i da su žrtve zadržavane još duže, ali to nije rešenje jer čak i ako ostanu godinu dana, i dalje moraju da napuste ta skloništa“, kaže ona.

Psiholog Petrit Tači (Thaqi) kaže za KosovaPress, da nasilje ne znači samo fizičko nasilje.

„Sistematski zlostavljači nisu samo fizički zlostavljači, oni su psihički zlostavljači, oni su društveni zlostavljači, ekonomski zlostavljači, pa je prirodno da takvi zlostavljači kontrolišu svog partnera kuda ide, da kontrolišu svog partnera koliko troši, tj. gde je ostavio novac u nekom obliku ili odobrio mnoge mogućnosti Ekonomski pristup, tj. posmatrano kroz ovu prizmu, ima velike poteškoće za zlostavljane žene ili žene da definitivno budu deo psihoterapijskog procesa. Postoji veliki broj njih koji su lišeni kontrole porodice, uspevaju da dođu do psihoterapijskog procesa i dolazi do očaja, pada samopouzdanja i nedostatka poverenja ili podrške u nešto do prelaska u teško stanje depresije ili čak taj osećaj  „mi smo mu dužni“. Stoga je kao fenomen nezavidan“, dodaje on.

Sociološkinja Bukurie Rustemi (Rrustemi) takođe je govorila o ovoj delikatnoj temi, rekavši da za lečenje osoba koje čine nasilje država ne preduzimaju nikakve mere kako bi rešila njihove probleme.

„Takođe ovaj fenomen (nasilje nad ženama) koji je u porastu u našem društvu, kao što sam istakla  – u trenutku kada se ubistva dešavaju ili pre nego što se ubistva dese, to su osobe koje su delikventne, odnosno osobe koje imaju antisocijalno ponašanje, devijantno ponašanje u društvu. Ovi ljudi nemaju nikakav poseban tretman od strane države ili posebnih psihijatrijskih centara u kojima je moglo da rešavaju svoje probleme, stres, depresiju, uticaj opojnih droga što dodatno dovodi do upotrebe alkohola, što posledično dovodi do ubistva drugih ljudi, od kojih su većina žene žrtve”, rekla je ona.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.