Pomaže Bog dragi moji Kosovci, jer nama samo Bog ovde može da pomogne, mada – možda ni on vise ne želi. Samohrana sam majka, dva maloletna deteta, raseljeno lice, kažu raseljeno, ne izbeglica, možda me nekada i vrate u Srbicu, ko zna. Godinama živim u Zvečanu, volim Zvečan, lep je gradić, ima dušu. Volim ga … Nastavi sa čitanjem „Volim Zvečan, lep je gradić, ali je možda vreme da se moja deca i ja spakujemo i odemo, sluha za moje probleme nema niko“