Komitet za politička pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na prekjučerašnjem sastanku u Parizu preporučio je da Kosovo postane članica ove organizacije, odnosno, kako se zvanično navodi „da Kosovo* bude pozvano da postane članica“.
Ovaj komitet Parlamentarne skupštine oglasio se saopštenjem u kojem navodi da je, odobravajući nacrt mišljenja tokom sastanka na osnovu izveštaja izvestiteljke za Kosovo, Dore Bakojanis, pozdravio „obimnu listu obaveza na koje su pristale kosovske vlasti u pisanoj formi“ i istakao da bi „članstvo vodilo ka jačanju standarda ljudskih prava obezbeđivanjem pristupa Evropskom sudu za ljudska prava za sve one koji su pod jurisdikcijom Kosova”.
Skupština u punom sastavu – koja okuplja parlamentarce iz 46 država članica Saveta Evrope – trebalo bi da raspravlja o preporuci odbora u četvrtak, 18. aprila tokom svoje predstojeće prolećne plenarne sednice, kada će glasati o mišljenju o zahtevu Kosova za članstvo. Konačnu odluku o članstvu donosi Komitet ministara Saveta Evrope koji zaseda maja meseca.
Podrška članstvu
Članstvo u Savetu Evrope, kako navode iz komiteta, „katalizovalo bi zamah za Kosovo da nastavi da napreduje u jačanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava i da se pozabavi otvorenim izazovima i pitanjima od značaja“.
Reč je o pitanjima poput jaza između normativnih standarda sa jedne strane i njihove efikasne primene u praksi sa druge, potrebe da se poboljša, kako navode, zaštita prava nevećinskih zajednica i negovanja klime pogodne za poverenje, pomirenje i inkluziju.
SE imao bi veći nadzor nad dešavanjima na Kosovu, članstvo prekretnica za evropske integracije i katalizator zamaha napretka Kosova
U Nacrtu mišljenja se navodi da:
„Skupština smatra da težnje Kosova da se pridruži Savetu Evrope treba ispuniti pozitivnim odgovorom. Članstvo bi dovelo do jačanja standarda ljudskih prava obezbeđivanjem pristupa Evropskom sudu za ljudska prava svima koji su pod jurisdikcijom Kosova. To bi takođe omogućilo da Savet Evrope ima veći nadzor nad domaćim dešavanjima i da primeni sve instrumente koje ima na raspolaganju kako bi doprineo učvršćivanju demokratije i vladavine prava.
Štaviše, članstvo u Savetu Evrope bi predstavljalo prekretnicu u procesu evropskih integracija Kosova.
Članstvo Kosova u Savetu Evrope predstavljalo bi kulminaciju dijaloga koji se razvijao u rasponu od dve decenije, ali ga ni na koji način ne treba posmatrati kao kraj procesa. Naprotiv, članstvo treba da katalizuje zamah za Kosovo da nastavi da napreduje u jačanju ljudskih prava, demokratiji i vladavinu prava i da se bavi otvorenim izazovima i pitanjima od značaja“.
U nacrtu mišljenja se ujedno poziva Komitet ministara da „ne štedi diplomatske i političke napore kako bi osigurao da članstvo Kosova nije samo od koristi za Kosovo i sve one koji su pod njegovom jurisdikcijom, već i faktor stabilnosti, demokratske bezbednosti i mira na Zapadnom Balkanu i Evropi“.
A nakon prijema pokreće se procedura za nadgledanje Kosova.
Upis u katastar manastirske zemlje – „veliki iskorak“
Osvrnuvši se na nedavno sprovođenja presude kosovskog ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani i to nakon skoro osam godina od njenog donošenja, iz Komiteta navode da je to „veliki iskorak“ koji pozdravljaju.
Štaviše, povratak zemlje je Dora Bakojani u svom mišljenju ocenila kao centralni događaj da bi se razmatrala prijava Kosova za članstvo.
U samom nacrtu mišljenja izneto je da Skupština „priznaje napredak koji je Kosovo ostvarilo u oblastima ljudskih prava, demokratije i vladavini prava“ i da „pohvaljuje napredak koji je napravila aktuelna vlada, uključujući borbu protiv korupcije i uvođenja građanskog partnerstva za istopolne parove“.
„Velik znak, hrabrosti i spremnost kosovskih vlasti da se donose teške odluke u cilju poštovanja vladavine prava“
Ovako je Bakojani obrazložila proces u kojem se od odbijanja sprovođenja sopstvene odluke najviše sudske instance došlo do ispunjenja:
„Sprovođenje presude Ustavnog suda o zemljišnom sporu u kojem su učestvovali manastir Visoki Dečani u opštini Decan/Dečane, postalo je centralno mesto u razmatranju zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope. Ova presuda iz 2016. godine, priznaje zakonsko vlasništvo Srpske Pravoslavne Crkve nad 24 hektara zemlje. Ne samo da je vlade koje su se smenjivale – za osam godina nisu sprovele, već su je istaknute političke ličnosti oštro kritikovale, tako podrivajući ulogu Suda koji je garant Ustava.
Tokom moje posete Prištini, dobila sam različita objašnjenja o razlozima zbog kojih presuda nije sprovedena, od ukazivanja na njene dalekosežne posledice ukoliko se bude koristila kao presedan, do činjenice da bi to legitimisalo pogrešne odluke Miloševićevog režima.
O tome sam razgovarala sa premijerom i predsednicom Kosova kao i sa ocem Savom, koji je iguman manastira Visoki Dečani. Bila sam jasna da je presuda glavni slučaj vladavine prava i da se mora sprovesti, kao što je to jednoglasno zahtevala međunarodna zajednica.
Manastir je blago koje pripada svim zajednicama na Kosovu. Njegova prava moraju da se povrate. Manastir treba da bude zaštićen, poštovan i otvoren za sve.
Posle posete, nakon telefonskog razgovora sa premijerom Kurtijem, pisanim putem sam obaveštena od strane zamenika ministra spoljnih poslova, u svojstvu predsedavajućeg Koordinacione grupe, da je pitanje sporno pred kosovskim sudovima.
Prilikom obraćanja Odboru 23. januara 2024, g.Konjufca je potvrdio ovo objašnjenje, rekavši da je ‘Opština Dečane 2021. godine pokrenula slučaj pred Osnovnim sudom u Prištini, navodeći da je dokumentacija u vezi sa spornim zemljištem nepotpuna jer manastir Dečani nikada nije dostavio ugovor o zemljištu i druga dokumenta te institucije, te da ranije presude nisu ocrtale konkretnu geografsku veličinu osporenog zemljišta’. On je dodao da bi ‘intervencija vlade u ovom nerešenom slučaju predstavljala mešanje u proces pravosuđa’.
Nakon pismenog obrazloženja zamenika ministra spoljnih poslova Kosova i usmene izjave predsednika Skupštine Kosova, konsultovala sam jedan broj pravnih stručnjaka, koji su potvrdili punovažnost i primenljivost odluke Ustavnog suda iz 2016.
Insistirali su na prirodi odluke res.judicata, što znači da je odluka konačna i obavezujuća i da bi svaki pokušaj preispitivanja takve odluke rezultiralo opštom klimom pravne nesigurnosti, smanjujući poverenje javnosti u pravosudni sistem a posledično tome i u vladavinu prava.
Tokom sastanka Odbora za politička pitanja i demokratiju 5. marta 2024. godine, predstavila sam informativnu belešku u kojoj podsećam da je 22. septembra 2021. godine Ustavni sud doneo Odluku o neizvršavanju svoje presude u vezi sa manastirom Visoki Dečani. Ustavni sud je naknadno obavestio državnog tužioca o ovoj novoj odluci, za koju je odgovoran državni tužilac da preduzima potrebne radnje predviđene krivičnim zakonom.
Manastir Visoki Dečani je prepoznat kao podnosilac zahteva, a otac Sava kao ovlašćeno lice u ime manastira, odlukom Ustavnog suda da zahtev oceni prihvatljivim. U svojoj odluci, Ustavni sud je jasno obrazložio razlog zbog kojeg je zahtev Manastira ocenjen kao prihvatljiv. U motivaciji se Ustavni sud ne poziva samo na dosadašnju praksu Ustavnog suda u uporedivim slučajevima, već je i objasnio zašto je obaveza iscrpljivanja svih pravnih lekova pre žalbe Ustavnom sudu bila zadovoljena.
Odluka o priznavanju svojine Manastira nad spornim parcelama zasnovana je na sporazumu o poravnanju između UNMIK-a i Manastira, a priznata od strane Specijalne komore Vrhovnog suda. De fakto prihvatanje ovog rešenja od strane UNMIK-a i Specijalne komore priznalo je ugovor o poklonu Republike Srbije Manastiru kao nediskriminatorski.
Kao rezultat, u cilju usaglašavanja sa pravnim okvirom i principom vladavine prava, Katastarska agencija Kosova je trebalo da izvrši odluku i da uknjiži imovinu na ime manastira.
Iako je tačno to da ni predsednica, ni premijer, ne mogu da se mešaju u sudske postupke, institucije su odgovorne za sprovođenje Sudskih odluka. U konkretnom slučaju Ministarstvo za životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu je bilo odgovorno za sprovođenje registracije zemljišne parcele u katastarskim evidencijama. Zapravo, dok je Kosovska katastarska agencija centralni organ za održavanje katastarske baze podataka, imovinskih registara, kartografskog i geografskog informacionog sistema, formalno je podređena Ministarstvu.
U svojoj informativnoj belešci dostavljenoj Komitetu 5. marta 2024. godine, jasno sam stavila do znanja da neizvršenje odluke koju je Ustavni sud ocenio kao res judicata treba posmatrati kao politički izbor i veliki propust kosovskih institucija da poštuju princip vladavine prava.
Stoga sam zadovoljna da sam 14. marta 2024. godine obaveštena od strane ministarke spoljnih poslova i dijaspore da je sprovedena presuda Ustavnog suda, uknjižbom 24 hektara zemlje na ime Manastira. Ovo je veliki znak od strane kosovskih vlasti, njihove hrabrosti i spremnosti da se donose teške odluke u cilju poštovanja vladavine prava.
To takođe svedoči o važnosti koju pridaju članstvu u Savetu Evrope“.
ZSO kao „post-pristupna obaveza“
Iako je navedeno da je „očigledno to da uspostavljanje međuopštinskog udruženja nije zahtev pod standardima Saveta Evrope“, sa druge strane, navode da bi osnivanje ZSO trebalo da bude „post-pristupna obaveza” za Kosovo koja bi pomogla da se obezbedi zaštita prava Srba sa Kosova; odnosno da se sa tim krene nakon što Kosovo pristupi SE.
„Očigledno je da uspostavljanje međuopštinske asocijacije nije uslov prema standardima Saveta Evrope. U slučaju Kosova, međutim, uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom je neophodna prekretnica ka normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda, međunarodna obaveza i način da se unapredi demokratsko učešće kosovskih Srba i obezbedi zaštita njihovih prava. Nepotrebno je reći da bi osnivanje Asocijacije imalo veliki značaj z evropski put za Kosovo.
Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa zaključen između Kosova i Srbije 2013. godine u okviru dijaloga uz posredovanje EU glasi: ‘Na Kosovu će postojati Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom’ u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnim samoupravama i kosovskim zakonom i Asocijacija/Zajednica će imati ‘pun pregled oblasti ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja’.
Ovaj sporazum, koji su potpisali premijeri Kosova i Srbije, ratifikovala je Skupština Kosova 27. juna 2013. godine kao međunarodni sporazum.
Dokument pod nazivom ‘Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu – opšti principi/glavni elementi’ pripremljen je 2015. godine za sprovođenje sporazuma iz 2013. godine. Tadašnji predsednik Kosova je ovaj dokument uputio Ustavnom sudu na ispitivanje ustavnosti. Ustavni sud je utvrdio da je pokrenuo pitanja ustavnosti“.
Podseća se da je glavna zabrinutost kosovskog ustavnog suda bila oko „dvosmislenosti termina ‘vršiti potpuni pregled'“ – koji je uzet da „označava da će Asocijacija imati izvršna ovlašćenja, dok Ustav predviđa samo dva nivoa upravljanja: centralni i lokalni“.
Iznete su i dalje ocene Ustavnog suda Kosova, poput toga da su principi u vezi sa organizacionom strukturom Zajednice izazvali zabrinutost u pogledu poštovanja različitosti zajednice koje žive u opštinama ZSO.
„Sud je utvrdio da sama Asocijacija/Zajednica ne može imati puna i isključiva ovlašćenja da promoviše interese zajednice kosovskih Srba u njenim odnosima sa centralnim vlastima“, konstatuje Bakojani.
Primećuje i da su kosovski političari „zloupotrebili“ stav Ustavnog suda time što su tvrdili da bi osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom bilo neustavno samo po sebi.
„Ustavni sud je izričito ocenio da ‘Zajednica opština sa srpskom većinom treba da se uspostavi kao što je predviđeno u Prvom sporazumu, ratifikovanom od strane Skupštine Republike Kosovo i koji je proglasio predsednik Republike Kosovo’,“ navodi se u ovom dokumentu.
ZSO – Evropski – Ohridski
Podrcrtavajući važnost Evropskog sporazuma i Ohridskog aneksa kao nešto što se „ne može dovoljno naglasiti“, te da se ministarski komitet „eksplicitno osvrnuo“ na ove sporazume, kao i sam dijalog uz posredovanje EU, Bakojani je navela:
„Ovo je prvi put u istoriji organizacije (Savet Evrope, prim. red.) da se prilikom razmatranja prijave za članstvo, direktno povezuje sa političkim procesom uz pomoć druge međunarodne organizacije“, navedeno je u izveštaju Bakojani.
„U oktobru 2023. Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana, predstavio je novi nacrt Statuta kojim se osniva Zajednica opština sa srpskom većinom. Tokom mog sastanka u Prištini sa premijerom Kurtijem, on je potvrdio ono što je već objavljeno u medijima: spreman je da ga potpiše“, otkriva.
Bakojani je Kurtija „snažno ohrabrivala“ da to i učini, „bez daljeg odlaganja i preduslova“, međutim:
„Tokom mog sastanka sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine, g.Lajčakom, u Briselu, 21. februara 2024, obaveštena sam da nije postignut napredak ka
osnivanje Zajednice, te da je Dijalog suštinski zaustavljen. Žao mi je zbog ovoga i verujem
da bi osnivanje Asocijacije trebalo da se u budućnosti istakne kod Komiteta ministara
prilikom razmatranja zahteva Kosova za pristupanje Savetu Evrope“.
Eksproprijacija da bude legalna
Među otvorenim pitanjima, odnosno zahtevima, ukazuje se i na pitanje eksproprijacije na Severu Kosova, zahtevajući da se ona sprovodi „uz najstrože poštovanje zakona” i u punoj saglasnosti sa Ahtisarijevim planom.
Od najveće je važnosti to da kosovske vlasti obezbede skrupulozno poštovanje Ahtisarijevog plana u vezi sa zaštitom prava nevećinskih zajednica, uključujući i eksproprijaciju
Kada je reč o eksproprijaciji zemlje, Priština je preuzela obaveze da osigura da se ona vrši uz najstrože poštovanje zakona i da svi budući zakoni u ovoj oblasti budu u potpunosti u skladu sa Ahtisarijevim planom, uključujući i za zaštitu imovine Srpske Pravoslavne Crkve, te se u skladu sa tim, traži da se ispravi Nacrt zakona o eksproprijaciji nepokretne imovine, koji je dostavljen Skupštini Kosova i to – što je pre moguće.
Pored naglaska na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, u nacrtu mišljenja se naglašava i to da:
„Štaviše, Skupština očekuje da se eksproprijacije vrše uz najstrože poštovanje zakona i da je svako buduće zakonodavstvo u ovoj oblasti u potpunosti u skladu sa Ahtisarijevim planom, uključujući u pogledu zaštite imovine Srpske Pravoslavne Crkve. U tom kontekstu, Skupština preporučuje da se nacrt zakona o eksproprijaciji nepokretne imovine koji je dostavljen Skupštini Kosova, izmeni u skladu sa tim, što je pre moguće“.
Bakojani je u svom mišljenju iznela takođe ovaj problem uz poseban osvrt iupravo na zaštitu Srpske Pravoslavne Crkve, odnosno doslednu primenu Ahtisarijevog plana koji je inkorporiran u kosovsko zakonodavstvo.
Imovina SPC da bude izuzeta od eksproprijacije
Ovako je Bakojani obrazložila svoja zapažanja o eksproprijaciji:
„Od 2022. godine, u opštinama sa srpskom većinom Leposavić i Zubin Potok kosovske vlasti pokrenule su slučajeve eksproprijacije za 118 zemljišnih parcela. Predstavnici međunarodne zajednice, uključujući Evropsku uniju, EULEX, OEBS i Sjedinjene Države, izrazili su duboku zabrinutost zbog ove odluke, tvrdeći da postupak nije u skladu sa kosovskim zakonima i propisima.
Između ostalih pitanja, odluke nisu identifikovale, kako to zahtevaju član 44. Ustava i Ahtisarijev plan, javnu svrhu ili javni interes koji ove eksproprijacije čine neophodnim. Ovaj način postupka nije kompatibilan sa vladavinom prava i dodatno podriva poverenje između srpske zajednice i kosovskih institucija.
Vlasti treba da se uzdrže od bilo kakvih eksproprijacija koje nisu u potpunosti u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Kosova, istovremeno ulažući veće napore da se saopšte razlozi za eksproprijaciju stranama koje su direktno pogođene, kao i na širu javnost, posebno u sadašnjoj pojačanoj bezbednosnoj situaciji severnih opština.
Treba napomenuti da je osnovanost kritike međunarodne zajednice potvrdio sud koji je poništio odluku o eksproprijaciji januara 2024, na osnovu propusta vlade da adekvatno motiviše svoju potrebu i da javnosti objasni svoju svrhu.
Tokom moje posete Kosovu, takođe sam izrazila zabrinutost zbog novog nacrta zakona o eksproprijaciji nepokretne imovine koje je predložila vlada. Ovaj nacrt zakona izostavlja odredbu iz člana 3.1 važećeg zakona, koji glasi: ‘Pokretna i nepokretna imovina i druga imovina Srpske Pravoslavne Crkve je neprikosnovena i neće biti predmet eksproprijacije’. Odredba važećeg zakona proizilazi direktno iz Ahtisarijevog plana, odnosno člana 1.4 Aneksa V koji kaže: ‘Kosovo garantuje da je pokretna i nepokretna imovina i druga imovina Srpske Pravoslavne Crkve neprikosnovena i neće biti predmet eksproprijacije’.
Kao što su primetili i drugi međunarodni akteri, ovaj propust rizikuje stvaranje pravne konfuzije, može dovesti do kontradiktornih tumačenja kosovskog pravnog okvira u posebno osetljivoj oblasti i povećavanja verovatnoće pravnih sporova.
Od najveće je važnosti da kosovske vlasti obezbede skrupulozno poštovanje Ahtisarijevog plana u vezi sa zaštitom prava nevećinskih zajednica, uključujući i eksproprijaciju.
Stoga snažno pozivam da bilo koji novi zakon u ovoj oblasti bude u potpunosti usklađen sa Ahtisarijevim planom i da se izbegne pravna nesigurnost. Što se tiče nacrta zakona koji je u pripremi, treba izričito spomenuti zaštitu imovine Srpske Pravoslavne Crkve od eksproprijacije“.
Bezbednost zavisi od zaštite prava Srba
Komitet je ujedno konstatovao da je pogoršana bezbednosna situacije u opštinama na Severu Kosova, navodeći da je „rizik od otvorenog nasilja na Kosovu suviše realan“.
Ovako je Bakojani opisala aktuelnu situaciju na Severu:
„Poslednjih meseci situacija u severnim opštinama, regionu koji je trenutno pod upravom gradonačelnika, kosovskih Albanaca, koji ne uživaju narodni legitimitet, a u kojima kosovski Srbi predstavljaju oko 96% stanovništva, izazvalo je ozbiljnu zabrinutost. Ovde, prosvetne i zdravstvene usluge obezbeđuju strukture koje finansira Beograd. Stanovništvo zavisi od plata i davanja iz državnog budžeta Srbije. Ekonomija se zasniva na dinaru. Srpski državni simboli su istaknuti na javnim mestima, a granica je porozna, što dozvoljava često
nekontrolisani prolaz ljudi i robe između Kosova i Srbije.Integracija kosovskih Srba u kosovske institucije na severu je jedno od glavnih dostignuća dijaloga uz posredovanje EU. Briselski sporazum iz 2013. predviđao je da opštine na severu Kosova budu integrisane u kosovski pravni sistem i da se kosovski Srbi integrišu u pravosuđe i Kosovsku policiju, uključujući i na rukovodeće pozicije.
Ovaj proces, podržan od strane međunarodne zajednice, bio je u celini uspešan. Nedavni događaji, međutim, pokazali su da je napredak krhak i da su potrebni veći napori da bi se očuvala dostignuća“.
Ona je detaljno iznela hronologiju događaja kojima su se podigle tenzije, od registarskih tablica, preko napuštanja institucija, prisustva specijalnih policijskih snaga, izbora, bojkota Srba, itd., do Banjske.
„Veliki bezbednosni incident u Banjskoj je 24. septembra 2023. godine rezultirao smrću narednika kosovske policije i tri srpska jurišnika. Težina ovog napada, njegove posledice i veze napadača sa Beogradom, obilato su pokazali da je rizik od otvorenog nasilja na Kosovu isuviše realan i da bezbednost zavisi od zaštite prava srpske zajednice, deeskalacije tenzija i normalizacije odnosa Kosova i Srbije“, navedeno je u mišljenju Dore Bakojanis.
Listajući sastanke koje je imala na Severu, spomenula je i sastanak sa Srpskom listom, odnosno njenim liderom Zlatanom Elekom, navodeći na šta su joj se požalili, ali, konstatovala je i sledeće:
„Zapanjilo me je odbijanje predstavnika Srpske liste da osude autore napada i njihovo svaljivanje odgovornosti na prištinske vlasti za eskalaciju situacije“.
„Od kada je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope, bezbednosna situacija se u severnim opštinama na Kosovu znatno pogoršala uporedo sa zastojem normalizacije odnosa sa Srbijom i u dijalogu Prištine i Beograda koji je vodio specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak. Mnogi događaji su doprineli ozbiljnoj eskalaciji tenzija, uključujući eksproprijaciju zemljišta, odluku o primeni kosovskih registarskih tablica za automobile, nasilne demonstracije, masovne ostavke kosovskih Srba iz policije, pravosuđa i na javnim funkcijama, lokalni izbori koji su bili lišeni demokratskog legitimiteta, upotrebu specijalne policije od strane kosovskih vlasti za zadatke obične policije i izvršenje odluke o uvođenju evra za finansijske transakcije isključujući druge valute, koja je potom odložena“.
Posebno je ukazala na zabrinutost zbog primene uredbe CBK o valuti, odnosno poslednica koje ostavlja na srpske državljane.
Govoreći o policijskim snagama, Bakojani navodi:
„Bezbednosna situacija na severu Kosova, posle napada od 24. septembra 2023, opravdava prisustvo kosovskih specijalnih policijskih snaga u regionu za vanredne operacije. Ipak, u brojnim svedočenjima i izveštajima, uključujući izveštaje UNMIK-a Savetu bezbednosti, žali se na zloupotrebu tih specijalnih snaga na severu za izvršavanje običnih policijskih zadataka, takođe pre događaja od 24. septembra.
Želela bih da podsetim da su se u julu 2023. na sastanku sa specijalnim predstavnikom EU Lajčakom u Bratislavi, kosovske vlasti složile da prisustvo specijalnih policijskih snaga na severu treba ograničiti na vanredne situacije i njihovo prisustvo treba da prati zajednička procena o potencijalnoj pretnji, zajedno sa KFOR-om i EULEX-om. Ovi uslovi se, međutim, ne primenjuju dosledno.“
„Bezbednost zavisi od „zaštite prava srpske zajednice, deeskalacije tenzija i normalizacije odnosa između Kosova i Srbije”, poručuje se u nacrtu mišljenja.
„Bez presedana“, Kosovo sa zvezdicom i bez i Kosovo koje će postati „država članica“
U saopštenju i samom mišljenju ujedno se navodi da priznaju da su „okolnosti oko aplikacije bez presedana“, a s obzirom na to da jedan broj država članica Saveta Evrope ne priznaje Kosovo kao državu.
Komitet je pozvao na „diplomatiju, dijalog i kompromis“ i pozvao Komitet ministara da osigura da je „članstvo Kosova bez prejudiciranja stavova pojedinih država članica u pogledu državnosti“.
Iako se u mišljenju uz Kosovo spominje fusnota, odnosno da se „ne prejudicira status Kosova“, u nacrtu mišljenja Komiteta za politička pitanja i demokratiju koje potpisuje Dora Bakojani, navodi se da Parlamentarna skupština preporučuje Komitetu ministara da pozove Kosovo da postane član Saveta Evrope pod nazivom „Kosovo“, i da mu dodeli tri mesta u Parlamentarnoj skupštini.
A ukoliko Kosovo bude primljeno kao „država članica“ u smislu Statuta Saveta Evrope, organizacija prekida svoju statusno neutralnu politiku.
Zapravo, u nacrtu mišljenja se prijem Kosova kao „države-članice“ ne ostavlja kao mogućnost, već kao izvesnost:
„Podržavajući članstvo Kosova u Savetu Evrope, Skupština je svesna okolnosti bez presedana kod ove prijave, pošto brojne države članice Saveta Evrope ne priznaju Kosovo kao državu. Diplomatija, dijalog i kompromis su neophodni da bi se osiguralo to da budući prijem Kosova ne stvori nejedinstvo država članica Saveta Evrope, čime se potkopava duh samita u Rejkjaviku. Skupština, stoga, poziva komitet ministara da obezbede to da:
Članstvo Kosova u Savetu Evrope ne utiče na stavove pojedinačnih država članica u pogledu državnosti Kosova; države članice, bez obzira na stav koji mogu da izraze u vezi sa prijavom Kosova za članstvo – poštuju odluku Komiteta ministara i iskreno sarađuju i efikasno u njegovoj primeni, obezbeđujući nesmetano funkcionisanje institucija, organa i mehanizama Saveta Evrope.
Jednom kada Kosovo bude bilo primljeno kao država članica, za potrebe Statuta Saveta Evrope, Organizacija prekida svoju statusno neutralnu politiku“.
Lista obaveza Prištine
U ovom izveštaju, u kojem su, pored već upisane zemlje Visokih Dečana, posebno obrazložena obaveza formiranja ZSO, legalne eksproprijacije, bezbednosti na Severu, izlistane su i druge obaveze koje su, kako se podseća, preuzele vlasti u Prištini.
Kao preuzete obaveze izlistani su da se u potpunosti poštuju nezavisnost pravosuđa, uključujući uzdržavanje od nepotrebne kritike kojima se podrivanje poverenja u pravosuđe, da se nastavi da unapređuje kvalitet i efikasnost pravosuđa, sa borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Kosovski zvaničnici, među kojima je i ministarka pravde, kao i premijer, godinama, a posebno unazad nekoliko meseci, javno procenjuju i komentarišu rad kosovskih pravosudnih organa i njihovih odluka, uključujući i presuda, među kojima je bila upravo i odluka Ustavog suda o zemlji Visokih Dečana). Jednoglasno su takvi javni komentari negativni i osuđujući.
Priština je pristala i na to da preduzme sve mere za deeskalaciju tenzija na Severu Kosova i da se uzdrži od odluka koje mogu uticati na prava i uslove života srpske zajednice i od toga da dovede do daljeg pogoršanja bezbednosne situacije.
Zateva se i preduzimanje hitnih mera za promovisanje reintegracije Srba sa Kosova u policijske snage, pravosuđe i tužilaštvo na Severu.
Prištini se upućuje zahtev da se uzdrži od korišćenja specijalne policije na Severu Kosova za obične policijske zadatke i obezbedi da se ona raspoređuje samo u slučaju potrebe, te da se pojača saradnja sa KFOR-om i EULEX-om.
Kada je reč o poštovanju ljudskih prava i zaštiti nevećinskih zajednica, jedna od obaveza je efikasna primena pravnog okvira, kao i preduzimanje suštinskih i opipljivih koraka u cilju sprovođenja svih članova Briselskog i Ohridskog sporazuma:
„To podrazumeva da se što pre uspostavi Zajednica opština sa srpskom većinom“.
Potrebno je izdvojiti dovoljne resurse za efikasnu primenu zakona o upotrebi jezika i obezbediti pravno utemeljenje, nezavisnost i obezbeđivanje adekvatnih resursa za Kancelariju poverenika za jezike, ujedno se navodi u ovom dokumentu.
Traži se i pojačane mere za podršku socio-ekonomskoj integraciji i političkom učešću pripadnika nevećinskih zajednica, ali i preduzimanje vidljivih i smislenih mera za promovisanje pomirenja između zajednica na Kosovu, uključujući i politički diskurs.
S tim u vezi kao jedna od „predloženih obaveza“ je usvajanje konkretne strategije za dijalog među zajednicama i za prostore i aktivnosti orijentisane na pomirenje, posebno u obrazovanju, kako bi se otvorio put za inkluzivni društveni razvoj i poverenje, ali i promovisanje održavanja nastave na jezicima manjina u školama.
„Obezbediti efikasan pristup kvalitetnom osnovnom i srednjem obrazovanju i udžbenike za svu decu, uključujući decu sa smetnjama u razvoju, decu koja pripadaju nevećinskim zajednicama i decu iz ugroženih grupa“.
Kada je reč o obavezama Prištine u vezi sa „međunarodnim odnosima“, zahteva se da nastavi da se angažuje u dijalogu uz podršku EU i poštuje preuzete obaveze, te da uloži „iskrene napore“ u proces normalizacije odnosa sa Srbijom.
Priština ujedno ima obavezu da rešava međunarodne sporove na miran način i promoviše dobrosusedske odnose u regionu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
