Čeku: Prilika za prijavu u UNESCO 2023, pravoslavne crkve bogatstvo svih građana Kosova

Izvor: Gazeta Express (Tekst je izvorno preveden sa albanskog osim naslova i nadnaslova koji su adaptirani; jučerašnje izdanje)

Ministar kulture Hjrula Čeku (Hajrulla Çeku) je za Gazetu Express govorio o mnoštvu problema i zabrinutosti u vezi sa kulturnim institucijama i kulturnom baštinom na Kosovu.

Ministar Čeku je razjasnio napredak u vezi sa izradom Zakona o kulturi i imenovanje rukovodilaca dugotrajnih institucija sa v.d., nezadovoljstvu nastalom posle njegove izjave o obrazovanju koreografa kosovskog baleta, razrešenju direktora KCK i projektu ministarstva za ovaj centar; planu ministarstva za kulturno nasleđe, posebno u pogledu odnosa prema srpskom nasleđu na Kosovu i restauraciji kuće Džafera Deve.

Do kraja godine namera o zakonu i strategiji razvoja kulture

Suštinsko pitanje koje godinama prati Ministarstvo kulture je Zakon o kulturi. Mnogo je pritužbi, odstrane institucija kulture i raznih pojedinaca na kašnjenje u izradi ovog zakona. Možete li nam prvo objasniti razlog zašto do sada nije bilo nacrta zakona, a drugo svoj stav o njemu?

Kulturna reforma je počela prošle godine, u junu smo predali Vladi koncept dokumenta za kulturu. Radnu grupu podržavaju i pripadnici nezavisne scene, a do sada je organizovano mnogo javnih tribina i radionica. Sve analize i ocene vode nas do novog zakona o kulturi. Do kraja godine nameravamo da imamo državnu strategiju razvoja kulture. Reforma se posebno odnosi na oblasti kinematografije, izdavaštva i muzeja.

Važeća zakonska regulativa koja reguliše oblast kulture je izuzetno restriktivna i u velikoj meri ne odgovara trenutnim potrebama sektora. Kulturna reforma ima za cilj smanjenje birokratije, promovisanje kvalitetne kreativnosti, zaštitu i osnaživanje umetnika, diverzifikaciju izvora finansiranja, umetničko obrazovanje dece i mladih i razvoj publike tako da kao rezultat sve ove kulture imaju veći uticaj na ekonomski rast, socijalno blagostanje i međunarodnu promocija naše države.

Šta je kazao o koreografiji i baletu

U jednom intervjuu, povodom izbora direktora Baleta, rekli ste da koreografima na Kosovu nedostaje odgovarajuće obrazovanje, jer nedostaju takvi smerovi za visoko obrazovanje. Ovo je izazvalo brojne reakcije velikog broja koreografa na Kosovu, koji su se, prema izjavama, osećali uvređeno. Šta bi bilo najidealnije rešenje u ovom slučaju?

Kosovo ima veoma kvalitetne koreografe. Njihov doprinos razvoju baleta je neprocenjiv. Naša zemlja ima sreću da ima takve kadrove, sa obrazovanjem u zemlji i van nje. Pored diplomiranih koreografa, sada se školuje još nekoliko. To nam daje uverenje da se balet na Kosovu redovno obogaćuje novim profesionalcima. Nisam čuo ništa apsurdnije od optužbe da sam navodno rekao da Kosovo nema koreografe ili da im nedostaje odgovarajuće obrazovanje.

U TV intervjuu ni u jednom trenutku nisam pričao o koreografima, a kamoli negirao njihovo obrazovanje ili profesionalizam. Tu sam objasnio proces regrutovanja direktora Nacionalnog baleta Kosova i pozvao se na mišljenje koje je izdao Ombudsman u vezi sa ovim procesom. U predmetnom mišljenju se navodi da Narodni advokat primećuje da je na Kosovu najviši nivo obrazovanja u oblasti baleta srednje obrazovanje, odnosno srednja stručna škola. Stoga je narodni advokat, pozivajući se na kriterijume konkursa za direktora KKB, zaključio da se u profesionalni radni staž za igrače računa period od trenutka kada su stupili u radni odnos u Narodnom baletu Kosova, bez obzira na to da li su imali fakultetsko obrazovanje, već samo da imaju završeno više srednje stručno obrazovanje iz oblasti baleta.

Međutim, neko uporno pokušava da iskrivi istinu optužujući me da vređam koreografe. U obrazloženju koje sam ponudio, pozivajući se na mišljenje narodnog advokata, osvrnuo sam se na potrebu uspostavljanja pravaca univerzitetskog obrazovanja u baletu, dok sam nenamerno u jednom trenutku pomenuo i koreografiju. Očigledno je to bilo dovoljno da neki započnu kampanju omalovažavanja zasnovanu na neistinama sečenjem video zapisa. Ukratko, javna kampanja linča sa brdo optužbi za nešto što nikada nisam rekao.

Naš rad na razvoju baleta neće stati. Nakon izbora generalnog direktora, nastavljamo sa ostalim prijemima da popunimo praznine, a uskoro ćemo imenovati novi sastav upravnog odbora. Nakon renoviranja u prostorijama KCB-a, uskoro nastavljamo sa generalnom obnovom zajedničke zgrade Narodnog pozorišta i Narodnog baleta. Takođe intenzivno radimo na finansijskoj autonomiji KKB-a kroz angažovanje finansijskih službenika. Dok već imamo konkretne poteze u dugo očekivanom procesu Pozorišta, Opere i Baleta, koji će baletu obezbediti infrastrukturu i dostojanstven prostor za akciju.

Institucije kulture na Kosovu poslednjih godina nailaze na razne probleme u upravljanju. Narodno pozorište je nekoliko godina bez direktora, kao i Balet. Šta možete da kažete o Narodnoj galeriji, kada će biti finalizovan izbor direktora?

Zatekli smo skoro sve nacionalne kulturne institucije sa v.d-om. Do sada smo izabrali generalnog direktora Narodnog pozorišta, generalnog direktora Narodnog baleta, umetničkog direktora Ansambla Šota, dok su u proceduri izbori za funkcije generalnog direktora Narodne galerije i umetničkog direktora Narodnog pozorišta. U narednim nedeljama planiramo da objavimo mesto generalnog direktora Kino centra.

Ambiciozni planovi u vezi sa kinematografijom
Bez direktora je i Kosovski kino centar. Čak ste i sami otpustili poslednjeg direktora i to je bila iznenađujuća odluka, s obzirom na to da je Arben Žarku godinama bio na čelu Centra i možemo reći da je uradio posao, barem mnogo bolje od svojih prethodnika.

Proces razrešenja bivšeg direktora Arbena Žarkua pokrenuo je Upravni savet Kosovskog kino centra. Ovo pitanje je rešeno na svim upravnim instancama i zaključeno je da dokazi u ovom slučaju pružaju dovoljan osnov za njegovo razrešenje sa funkcije na osnovu važećih zakona. Ministar konačno potpisuje rešenje za razrešenje, nakon što su obrađeni svi postupci, od pokretanja u Upravnom savetu, do disciplinske komisije, prava na žalbu, komisije za žalbe i dr.ugo. Takođe, treba pojasniti da ovaj postupak nije procenjivao njen uspeh, već navode i dokaze o nepravilnostima u upravljanju KCK.

Zakon o kinematografiji, koji je nedavno trebalo da bude finalizovan, vratio se na nulu. Šta se zaista dešava?

Glavni razlog zašto nismo hteli da žurimo sa zakonom o kinematografiji, bila je potreba za dodatnim diskusijama, zahtev zajednice. U konceptualnom dokumentu kulture, kinematografiju tretiramo sa posebnim prioritetom. Film tretiramo kao sektor od posebnog javnog interesa. Sredstva za film su se udvostručila, a rast će se nastaviti u narednim godinama. Planiramo podsticaje za privlačenje stranih investicija u filmsku industriju, uključujući rabate. Sledeća dva sporazuma o filmskoj koprodukciji su sa Francuskom i Izraelom, da bi se nastavilo sa drugim zemljama, dok nam je cilj da pristupimo programu za medije „Kreativna Evropa“ kao dodatnoj mogućnosti za finansiranje kosovskih filmskih stvaralaca. Održavanje vlasništva i odredišta javnih bioskopa, funkcionisanje „Kosova filma“, stvaranje mreže javnih bioskopa, podrška novim filmskim stvaraocima, jačanje Kino centra su neki dodatni elementi našeg zakonodavstva i politike u oblasti kinematografije.

Od 200 spomenika u opasnosti, spasena četvrtina, do kraja 2023 cilj i ostali

Vi ste profesionalac u oblasti kulturnog nasleđa. Već dugo se bavite ovim pitanjem, čak i dok ste bili deo civilnog društva. Prema našim saznanjima, u odnosu na prethodne vlade dajete prioritet nasleđu. Šta to zapravo radite?

Za godinu dana udvostručili smo fond za hitne intervencije, od 200 spomenika u opasnosti, spaseno je oko četvrtine. Do kraja sledeće godine imamo za cilj da nemamo naslednu imovinu u opasnosti. Hitne intervencije i intervencije obnove su u toku širom Kosova, trenutno ih je na desetine. Posle mnogo godina aktiviran je sistem trajne zaštite dobara nasleđa, 54 spomenika su u procesu revizije od strane Kosovskog saveta za kulturno nasleđe. Značajno smo povećali podršku projektima kulturnog nasleđa. Usvojeno je nekoliko podzakonskih akata od velikog značaja, uključujući arheološka iskopavanja, pokretno nasleđe, licenciranje operatera i razgraničenje.

Nastavljaju se hitne intervencije u ugroženim kulama u Memorijalnom kompleksu „Adem Jašari“, dok tokom godine nameravamo da imamo Master plan ovog područja. U toku je rad Državne komisije na dokumentovanju uništavanja kulturnog nasleđa od strane srpskih snaga tokom rata 1998-1999. Nedavno smo pokrenuli program za muzeje u okviru kojeg radimo na konsolidaciji postojećih muzeja i osnivanju novih, uključujući i zakonsku osnovu.

Univerzalnost kulturnog nasleđa, pravoslavne crkve bogatstvo svih građana Kosova

Kako će se tretirati srpsko nasleđe na Kosovu?

Kosovo ima veoma bogato kulturno nasleđe. Ulažemo sve svoje kapacitete da sačuvamo naše kulturno nasleđe, stavljajući ga u službu socio-ekonomskog blagostanja zajednice. Dajemo sve od sebe da naše bogato kulturno nasleđe pretvorimo u platformu za komunikaciju i saradnju između različitih zajednica, izbegavajući jednodimenzionalna tumačenja. Uostalom, i međunarodne konvencije promovišu ovaj pristup, odnosno univerzalnost kulturnog nasleđa.

Pravoslavne Crkve na Kosovu su izuzetno kulturno blago svih građana Kosova, kao i čitavog čovečanstva. Imamo jedan od najnaprednijih modela u svetu za zaštitu pravoslavnog kulturnog nasleđa i redovno se obavezujemo da pravoslavne crkve, sveštenstvo u tim hramovima i svi vernici neometano uživaju ova prava koja proizilaze iz zakonskog okvira. Kosovo je tokom godina učinilo mnogo na povećanju nivoa bezbednosti, restauracije i funkcionisanja pravoslavnih crkava.

Sledeća prilika za prijavu u UNESCO-a u drugoj polovini 2023. godine

Velika zabrinutost, koja je takođe po prvi put praćena velikim neuspehom, jeste prijava UNESCO-u. Hoćemo li imati drugi pokušaj prijave, sa više šansi za uspeh?

Kosovu je mesto u UNESCO. Ne postoji čak ni legitiman razlog zašto Kosovo ne bi trebalo da bude član UNESCO-a. U pogledu kulturnog nasleđa, mi konsolidujemo institucionalne strukture i politike kako bismo bili tehnički što spremniji u trenutku podnošenja zahteva za članstvo. Sledeća prilika za prijavu je na Generalnoj konferenciji UNESCO-a koja se održava u drugoj polovini 2023. godine.

Kuća Džafera Deve deo kolektivnog sećanja Mitrovčana a odnedavno i simbol građanskog otpora betoniranju

Kada je reč o nasleđu, vaša odluka (iako su se na nju osvrnule prethodne vlade) izazvala je u poslednje vreme široku debatu, ona o restauraciji kuće Džafera Deve. Možemo li deliti i ignorisati političku figuru Deve? Da li bi ćutanje pred nacističkim saradnikom bila neka vrsta amnestije?

Obnova spomenika se vrši da bi služila zajednici, a ne radi istorijskog revizionizma ili rehabilitacije ličnosti. Predmetni spomenik je javno vlasništvo, ima velike estetske vrednosti i po tipologiji gradnje je jedan od prvih primera na Kosovu prelaska na modernu evropsku arhitekturu. Deo je kolektivnog sećanja žitelja Mitrovice i odnedavno simbol građanskog otpora betoniranju. Izgrađena je 1930. godine i na Listi kulturnog nasleđa se pojavljuje kao „Kuća Džafera Deva“ iako je uglavnom korišćena u javne svrhe, uključujući i kao dom zdravlja. Zato se ne kaže da po svaku cenu treba da zadrži ovo ime. Naziv spomenika je najneznačajniji pokazatelj u odnosu na javne funkcije i vrednosti koje ovaj objekat predstavlja za grad i njegove građane. Objekat je 2011. godine dobio status dobra kulturnog nasleđa pod zaštitom zakona. Stoga smo posvećeni da obezbedimo sve neophodne uslove za nastavak ovog procesa restauracije.

Šta je sa modernim nasleđem u celini, nasleđem posle Drugog svetskog rata?

Spisak kulturnog nasleđa u odbrani, pored spomenika antike i srednjovekovnog perioda, sadrži i primere moderne arhitekture. Uvažavanje ovog perioda kao dela kulturnog nasleđa počelo je tokom poslednje decenije i uglavnom je bilo odgovor na fasadno i stilsko otuđenje. Procena materijalnih i nematerijalnih dokaza iz svih istorijskih perioda u skladu sa međunarodnim konvencijama je osnovni princip na kome radimo. Naš program obuhvata projekte koji tretiraju moderne spomenike nasleđa, kao što je Projekat za studiju izvodljivosti i izradu Plana upravljanja za Istorijski centar Prištine, gde je koncentrisan veliki broj savremenih spomenika nasleđa. Zatim revitalizacija bioskopa „Lumbardhi“ u Prizrenu, i tretman bioskopa u drugim gradovima koji pripadaju ovom periodu.

Promeniće se način finansiranja u kulturi

Ministarstvo kulture je jedna od glavnih institucija za finansiranje kulturnih projekata. Zbog toga su obično postojale stalne žalbe potencijalnih korisnika ovih sredstava. Hoće li se promeniti ta politika, taj način finansiranja?

Način finansiranja će se vremenom promeniti sa zakonskom i institucionalnom reformom u oblasti kulture, ali mi smo već započeli rad u tom pravcu. Nedavni poziv za finansijsku podršku, koji je pre nekog vremena zatvoren, ponovo je koncipiran. Pored rekonceptualizacije sadržaja šeme, gde smo postavili programe i kriterijume kojih do sada nije bilo i mogućnosti onlajn prijave radimo i na drugim merama kako bismo obezbedili maksimalan integritet procesa. I naravno ono što smo mnogo puta rekli, promeniće se i pristup brojkama. Od „svima po malo i nikom dovoljno“ preći ćemo na veće iznose podrške i možda manji broj korisnika.

Nezavisna umetnička scena na Kosovu, od posebnog značaja, dosta zavisi od sredstava koja dolaze posebno iz vašeg ministarstva. Možete li nam reći šta ste planirali za to?

Blisko sarađujemo sa nezavisnom scenom, one su sastavni deo procesa kulturne reforme. Pored povećanja iznosa podrške, najnoviji poziv za grantove je više fokusiran na umetnički kvalitet. Razvijamo alternativni model upravljanja i raspodele javnih sredstava za nezavisnu scenu. U javnim i internim raspravama o reformi važna je tema, a posebno je i pronalaženje načina da se smanji zavisnost nezavisne scene od javnog finansiranja. Takođe, ove godine smo odobrili odluku o izdvajanju preko milion evra za otkup umetničkih dela tokom tri godine. Pored poziva za otkup umetničkih dela domaćih umetnika, i dalje je otvoren poziv za dodelu 20 stipendija iz oblasti kulture i kulturnog nasleđa.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.